ЕКОНОМСКА БЕЗБЈЕДНОСТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Authors

  • Предраг Ћеранић

DOI:

https://doi.org/10.7251/BPG1601035C

Abstract

Безбједност заузима простор који је дуго припадао
филозофији: присутна је у свим сферама друштвеног живота. Облици и
форме у којима се безбједност као област појављује су разноврсни. Процес
њихове анализе указује на неопходност класификација на: приватну,
јавну, војну, политичку, социјеталну, економску, енергетску и еколошку
безбједност. На повезаност спољне политике и националне безбједности
с једне стране, и економске политике с друге стране, указао је нафтни
шок 1973. године. Од тада се све више користи синтагма „економска
безбједност“ која, посматрано из научног угла, има широк опсег, а у
контексту њеног значења посебан значај има појам људске безбједности,
у науци још недовољно дефинисан. Крај Хладног рата широм је отворио
врата интересовању за економску безбједност као сектор у којем
су, након престанка биполарне подјеле свијета, силе глобализације
освајале све већу територију. Напад на Свјетски трговински центар
показао је да су економске мете терористима подједнако привлачне као
амбасаде, полицијске станице и војне базе. Предмет нашег истраживања
је економска безбједност Босне и Херцеговине, њено дефинисање и
указивање на економске опасности и пријетње које су узрок слабљења
државе, али и основне ћелије друштва – породице. Економски криминал
је појава узрочно-посљедично повезана са сиромаштвом. У колориту
економског криминала посебан значај има организовани криминал.
Једна од манифестација организованог криминала је корупција.
Корупција је можда најтежи продукт организованог криминала. Колика
је опасност од корупције, у којој мјери корупција подрива економску
основицу БиХ, који су инструменти за њено сузбијање, и да ли у том
смислу постоји адекватан правни основ за рад агенција за провођење
закона, питања су којима ћемо се бавити у овом раду. Наравно, и у
овом контексту уочавају су бољке босанскохерцеговачког друштва
које проистичу из политичке подвојености на снаге које се залажу за
централизацију државе, и с тим у вези неминовну ревизију Дејтонског
споразума, и друге, које се залажу за очување Дејтона и рјешења која су
могућа у држави три конститутивна народа и два ентитета.

Published

2018-01-03