ОБУСТАВА ИСТРАГЕ

Abstract

Чланак се бави мјерама и радњама које
предузима тужилац са позитивно-правног аспекта у Републици
Српској, примјеном материјалних и процесних прописа када
доноси наредбу о обустави истраге. У овом раду се разматрају
институти, околности, сметње, степен сумње, правни основ,
као и процесни механизми рјешавања пријава и извјештаја о
криминалитету.
Сврха рада је да у постојећем концепту истраге формулисане
искључиво у начелу легалитета, укаже да подносиоци пријава,
на првом мјесту полиција, о постојању сумње о кривичном
дјелу треба да консултују више тужиоца, повећају квалитет
рада, прије подношења извјештаја оцијене јесу ли прикупили
довољно доказа, редовно анализирају случајеве о обустави
истраге са циљем смањења прилива предмета и безпотребног
трошења тужилачко-судских ресурса.
Поводом појединих питања која се у вези са обуставом
истраге постављају, приказани су како теоријски ставови тако и
примјери из праксе, а пошто су истраге у начелу тајне, примјери
су приказани као хипотетички.