Статус СПЦ у РС БиХ после доношења Устава из 1974. године

Саша Шољевић

Апстракт


Устав и закони СФРЈ одредили су да је исповедање вере приватна, а не јавна ствар, чиме су верници стављени у дискриминисан положај. Иако су црква и држава биле формално одвојене, а цркве и верске заједнице имале право да самостално утврђују и уређују своју организацију држава није чувала неутралност у верским питањима, него је контролисала њихов рад и мешала се у њихове послове. Друштвена маргинализација СПЦ и притисци власти били су израженији од притисака према другим верским заједницама. То је било много приметније после доношења савезног Устава 1974. године, којим су уведени елементи конфедералног уређења. Изграђивањем републичке државности у СР БиХ репресија према СПЦ је појачана, што се огледало у хапшењу свештеника, забранама прикупљања прилога у црквене сврхе и наставку отуђивања црквене имовине. СР БиХ била је бастион догматизма и цензуре све до краја осамдесетих година.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.7251/CPBFSVO1817126S

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.