ПОВЕЉА КНЕЗА ГРГУРА ВУКОСАЛИЋА КОЈОМ УКИДА ЦАРИНУ ПРЕД СТОНОМ

Abstract

После вишекратних молби дубровачких власти између јануара
1416. и априла 1418. и наредбе краља Стефана Остоје од 23. марта 1418.
да укине царину коју је самовласно поставио на Заблатку пред Стоном, кнез
Гргур Вукосалић 6. јула 1418. године издаје повељу којом укида поменуту царину.
Кнез Гргур наводи да је царину поставио на наговор „злог човека“, а
пошто су му Дубровчани писали као своме брату и дубровачком грађанину,
кнез је отишао у Дубровник, где је спознао да царина пред Стоном заиста никада
није постојала. Такође је видео и повељу краљице Јелене Грубе којом се
јемчи да пред Стоном нема и не може бити царине ни за оне који иду у град,
ни за оне који из њега излазе, након чега је кнез Гргур одлучио да заувек укине
царину пред Стоном, и дошавши у Дубровник, то је записао и утврдио. На повељи
овереној висећим печатом од тамнозеленог воска са грбом кнеза Гргура
наводе се три сведока, а исправу је брзописом на пергаменту написао Добрило
Рашковић.