НАЦИОНАЛНО И НАДНАЦИОНАЛНО – СЛАБОСТИ И ЗАБЛУДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

Abstract

У овом чланку аутор разматра идеолошке и политичке осно-
ве идеје националног ослобођења и уједињења југословенских народа, наста-
ле у 19. веку. Концепције и програм уједињења одређивали су идеолошки по-
гледи њихових носилаца који су повезивали уједињење с решавањем положаја
југословенских народа, након вишевековних окупација Турске и Аустроугарске;
ове различите ставове и програме, поред жеље за ослобођењем, повезивала је
и свест о етничкој блискости југословенских народа која их је као словенске
народе разликовала од несловенских народа. Творци југословенске идеје, зане-
сени револуционарним духом и неоптерећени националном искључивошћу, по-
казали су, међутим, својеврсну наивност, али и неразумевање оних појава које
су представљале кључне препреке стварању заједничке државе, националног
идентитета и национализма. Југословенски опредељени идеолози, покрети и
организације свој ентузијазам и наду градили су на идејама које су биле рево-
луционарне, романтичне и, изнад свега, нереалне, што се и показало након два
слома заједничке државе у периоду од 70 година.