ВРЕМЕ ЕКОНОМИЈЕ И НЕООСМАНИЗМА (Озалово политичко наслеђе)

Authors

  • Ана Мратинковић

DOI:

https://doi.org/10.7251/POL1407231M

Abstract

У науци је данас све већи број стручњака мишљења да нео-
османизам представља идеолошку константу савремене турске спољне поли-
тике, чије је оквире на политичкој сцени Турске поставио и уобличио бивши
турски премијер, а потом и председник, Тургут Озал својственим тумачењем
турско-исламске синтезе, која завређује значајно место у његовом политич-
ком наслеђу. Мање је вероватно познат настанак и развој саме турско-ислам-
ске синтезе у турској политичкој историји, што ћемо настојати да прибли-
жимо у наредним редовима. Затим ћемо анализирати револуционарне идеје
Тургута Озала, који је, у својству архитекте економских реформи, либерали-
зовао пословни амбијент Турске и довео је у стање економског и политичког
процвата.
Организован ради одбране кемализма, војни пуч из 1980. заправо је обе-
збедио врло повољну политичку основу за спровођење Озалове спољне, економ-
ске и унутарње политике, преименоване касније у озализам, који додаје нове
димензије турској спољној политици, у складу са којом би Турска постала при-
мер синтезе ислама и модерне демократије, и постала земља у којој би еко-
номски и политички либерализам био осликан конзервативним друштвеним
вредностима и осећајем националног идентитета, који би суштински били
дефинисани исламом.

Published

2017-03-17

Issue

Section

Чланци