СУБЈЕКТИВИТЕТ, СУВЕРЕНИТЕТ, ТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА И СУБ-ДРЖАВНИ ЕНТИТЕТИ

Милош Шолаја

Апстракт


Завршетак Хладног рата и посљедња деценија
Двадесетог вијека учинили су видљивим низ феномена у међународним
односима. Најважнија преиспитивања односила су се на
субјективитет државе и државне идеје на начин да субјективитет
државе не познаје искључиво суверене државе и њихову улогу као
чланица међународне заједнице, већ и друге територијално-политичке
ентитете који су се развијали у различитим периодима и облицима на
територији постојећих међународно признатих суверених држава.
Појава нових ентитета, углавном заснованих на етно-националним
основама, постављала је питање самоодређења и самоопредјељења и
изазивала сецесионистичке процесе, унутрашње конфликте и отпор
суверених држава, али и отпор у међународном друштву држава.
Непризнате државне творевине представљене најчешће општим
термином „де факто државе”, немају позицију у међународном
праву и утицај на међународне политичке, у некој мјери економске
односе и постављају питање савременог међународног поретка.
Процеси настајања и функционисања ”де факто држава“
карактерисали су процесе дефинисања независности и суверенитета
државе у постсоцијалистичким државама након Хладног рата, али се
показује све више и интензивније да су комплементирани
децентрализацији и потенцијалној фрагментацији држава Европске
уније. Фрагментација је процес у постсоцијалистичком совјетском и
југословенском простору у којима се де факто државе успостављају
као ограничено или дјелимично признате. Неке су нестајале у процесу
геополитичке рекомпозиције простора, што има рефлексије и на
питање признања, права и положај оних политичких ентитета који
су, иако непризнати, наставили да функционишу на основама праксе и
модела „веберијанске државе“. Питање које се поставља јесте каква
је будућност „де факто држава“ или „држава у држави“ у погледу
опстанка и у оквирима међународног поретка.


Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.7251/POL1611075S

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Главни и oдговорни уредник: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
Извршни уредник: Александар ВРАЊЕШ
Уредник електронског издања: Борислав ВУКОЈЕВИЋ
Редакција: Никола, ПОПЛАШЕН, Брацо КОВАЧЕВИЋ, Александар БОГДАНИЋ, Александар САВАНОВИЋ, Ђорђе ВУКОВИЋ,  Весна ШУЋУР-ЈАЊЕТОВИЋ, Дарко ТАНАСКОВИЋ (Београд, Србија), Срђа ТРИФКОВИЋ (Чикаго, САД), Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ (Федерација БиХ), Дарија ЗАВРИШЕК (Љубљана, Словенија) и Ronald L. Hatchett (Schreiner University, Kerrville, Texas, USA)
Технички и графички уредник: Александар ВРАЊЕШ
Лектор и коректор: Нина КУЈАЧА
Адреса: · Редакција часописа "Политеиа" 
· Булевар в. Петра Бојовића 1А
· 78000, Бања Лука, Република Српска, БиХ
· Тел/Факс: +387 (0)51 304-011
· Е-адреса: politeia@fpnbl.org
· http://politeia.fpn.unibl.org/index.php/sr/