Савремена друштвена и политичка теорија је у питању о простору-времену дала првенствен значај геополитици, у склопу односā насталих након нестанка двополарног свијета и надмоћи Запада у међународним односима: нове геополитичке прерасподјеле и стварања „новог свјетског поретка“ – америчке планетарне империје. Међутим, од насилне геополитике кудикамо је значајнија нова хронополитика, која би савремени свијет из беспућа етничких, вјерских и других сукобā извела у формациони заокрет ка новом, постиндустријском информационом друштву на основи коеволуционе парадигме развоја. Продор из кружног времена понављања и прерасподјеле у линијско вријеме постојаног развоја, производње и стваралаштва треба проширити на цијели свијет, на све друштвене дјелатности и друштвене скупине.
