Апстракт: Рад испитује како се жанрови, поступци и значења српскеусмене књижевности рефлектују у збирци приповедака Башта сљезове боје Бран-ка Ћопића, и то превасходно у карактеризацији ликова и песничком језику, али ина нивоу укупне структуре и дубинских значења појединих приповедака. Посебнапажња посвећује се указивању на слојевитост и разуђеност ових веза, које се кре-ћу од преузимања образаца усмене књижевности, преко њихове индивидуалне, најчешће пародијске и хуморне ресемантизације, до пуне инверзије поступка. Показу-је се, притом, да Ћопићеве везе са усменом књижевношћу нису епигонске и да се уњиховој сложености и разноврсности испољава, пре свега, стваралачка индивиду-алност писца, који успоставља естетски и значењски продуктиван дијалог с кул-туром властитог народа.
