ПРЕПИСКА МОЛДАВСКОГ ВОЈВОДЕ СТЕФАНА ВЕЛИКОГ И ОХРИДСКОГ АРХИЕПИСКОПА ДОРОТЕЈА - Побуде и време настанка

Гојко Суботић

Апстракт


На последњим празним листовима рукописа Синтагме Матије Властара из 1466, са познатим Поговором дијака Дмитра (данас у Григоровичевој збирци Румјанцевског музеја), сачувана су наводна писма охридског архиепископа Доротеја и молдавског војводе Стефана Великог. Преписка се односила на устоличење новог молдавског митрополита који због султановог војевања против Скендербега, не може да дође у Охрид. Војвода зато моли архиепископа да му пошаље свог представ- ника у Румунију да то обави у његово име. И Доротеј, међутим, очекује да, по одлуци султана, са једним бројем клирика и бољара буде пресељен у Константинов град, па препоручује да се у самој Румунији изабере митрополит по уставу светих отаца, и да га рукоположе тамошњи архијереји. Вести су се у многоме подударале са подацима које је у свом Поговору донео дијак Дмитар, али многе нису биле тачне. Занимљива сад- ржина дубоко је поделила стручњаке у питању веродостојности, при чему је изражена и претпоставка да последњи део рукописа не потиче из истог времена. У међувремену, колегиница Биљана Стипчевић утврдила је да водени знаци три брда и полумесеца са крстом на Григоровичевим листовима несумњиво припадају раздобљу у којем је настао препис ди- јакаДмитра. С друге стране, анализа текста, пре свега наведених титула охридског поглавара, показала је да оне не одговарају томе времену: молдавски владар се обратио архиепископу Прве Јустинијане и свим Бугарима и Србима и дакијским земљама, а он сам се у одговору потписао Доротеј милошћу Божијом архиепископ Прве Јустинијане и свим Бугарима и Србима и северним странама и другим. Достојанства слична овим, са поменом северних крајева, први пут су се јавила тек када је на њено чело дошао архиепископ Прохор (сса 1525-1550), који се трудио да увећа Охридску дијецезу. Познат је при томе и његов неуспели покушај да јој прикључи епископију Сервије најугу, а затим и, 1544, настојање да пред Портом докаже да су влашка и молдавска епархија биле подложне Охридској цркви. Очевидно је да су и писма на последњим листовима ох- ридског рукописа састављена у оквиру припрема да се поткрепе тврдње да је Молдавска митрополија припадала охридској дијецези. Није познато да ли је архиепископ Прохор након састављања наводне преписке улагао и друге напоре да оснажи претензије Охридске цркве, или је кас- нији развој догађаја зауставио остварење његових амбиција. Али, сачувана и у овом виду, преписка сведочи о настојањима архиепископа Прохора да увећа углед и прошири границе охридске дијецезе.


Пуни текст:

PDF

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.