Među najznačajnijim faktorima u kreiranju konkurentske prednosti organizacije je njena sposobnost da efektivno koristi postojeće i kreira novo znanje. Menadžment znanja kao koncept prepoznat je kao jedan od najvažnijih menadžment alata. Međutim, uprkos uočenom padu u korišćenju formalnih programa menadžmenta znanja u organizacijama, razmena informacija i korisnog znanja je od izuzetnog značaja za organizacije. Danas se kompanije neprekidno moraju prilagođavati novim tehnologijama i konstantno promenljivom poslovnom okruženju. Kompanije usled toga moraju da iznađu načine da identifikuju korisno, primenljivo znanje, i da stvore i razviju kulturu deljenja znanja kako bi se podstakla razmena znanja i iskustava zaposlenih i kreiranje novog znanja. Nove tehnologije, sa druge strane, mogu povećati sveukupnu efektivnost menadžmenta znanja jer u značajnoj meri daju doprinos procesima menadžmenta znanja. Ovo je naročito važno u procesu kreiranja novog, distinktivnog znanja u nekoj organizaciji.
