Образовање је основа било каквог друштвеног напретка. Високо образовање има посебну улогу у процесу образовања на тај начин што општа знања штећена у основном и средњем образовању треба да каналише у посебна знања која требају да карактеришу свршеног студента који је добио „визу“ за рад у одређеној области. Недовољно координисано дјеловање власти, привреде и висошколских установа чини систем високог образовања у Републици нефункционалним. Циљ овог рада је да се подстакне дискусија и предложе смјернице сарадње власти, привреде и високошколских установа, како би њихово дјеловање постала шанса, а не опасност за будућност Републике Српске. У раду ће бити кориштене методе анализе, синтезе, индукције и компарације како би се утврдило постојеће стање и шансе за развој високог образовања у Републици Српској. Такође, аутори су креирали индикаторе за утврђивање усклађености уписне политике јавних универзитета са потребама тржишта рада у Републици Српској. Резултати анализе указују на то да мрежа високошколских установа у Републици Српкој није адекватно координисана и димензионирана, што за резултат има неконтролисан раст укупног броја уписаних студената на високошколске установе, који се повећао са 10% на 53% од броја свршених матураната у периоду од 2002. до 2014. године. Анализа усклађености уписне политике јавних универзитета са потребама тржишта рада је показала да је само 23% образовних профила усклађено са потребама тржишта рада, те да у просјеку не постоји корелација између тржишних потреба и уписне политике јавних универзитета. Намеће се потреба вишег нивоа координације образовне политике, али и усвајања нових концепата образовања попут цјеложивотног учења.
