ПРИМЕНА МЕТОДА МЕКОГ ПРОГРАМИРАЊА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

Горан Ћировић, Драган Николић, Снежана Митровић

Апстракт


Поступак проналажења оптималног решења представља процес добијања најбољег резултата у датим околностима. Инжењери свакодневно доносе мноштво одлука било да обављају неку од менаџерских функција или се баве пројектовањем, изградњом или одржавањем објеката. Крајњи циљ доношења свих тих одлука је остваривање додатне добити проналажењем минимума или максимума циљне функције којом је моделиран проблем. У раду су описане три методе меког програмирања (теорија грубих скупова, генетски алгоритми и куку претрага). У анализи одлучивања oнe омогућавају коришћење више различитих врста алата и техника које се користе у процесу стварања модела за доношење одлука. То се пре свега односи на разјашњења, тумачења и предузимања акција у циљу повећања кохезије између могућности одређене ситуацијом и циљева и вредновања система од стране укључених експерата или доносилаца одлуке. У раду је приказан и пример примене грубих скупова при избору оптималне локације за фабрику бетона.


Кључне ријечи


инжењерска оптимизација, меко програмирање, груби скупови, генетски алгоритми

Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.7251/AGGPLUS1604048C

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.