Дендрофлора као предмет заштите у склопу културно-историјских објеката

Authors

  • Јелена Кадић
  • Гордана Ђурић
  • Јовица Сјеничић
  • Сара Тодоровић
  • Горан Панић
  • Милијана Окиљ

DOI:

https://doi.org/10.7251/AGRSR1504505K

Abstract

Током новембра 2014. године извршено је истраживање дендрофлоре у склопу комплекса објеката двије руиниране виле у источном дијелу Републике Српске, у Хан Пијеску и на Палама, те њиховог шумско-парковског окружења. Област у ком се налазе предметна подручја вегетацијски припада  шумама букве и јеле са смрчом (Piceo – Abieti – Fagetum). Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску првобитно је  имала јасан концепт парковског уређења комплекса који подразумијева издвајање двије зоне: зону уређеног врта и зону природне шумске састојине. Најбројније врсте у окружењу Резиденције краља Александра Карађорђевића су смрча Picea abies (L.) H. Karst и јела Abies alba Mill., чија велика стабла заједно са реликтном врстом тисом Taxus baccata L. представљају посебну вриједност комплекса. У непосредном окружењу Хаџишабановића виле на Палама формирана је вјештачка састојина црног бора, бијелог бора и смрче, док се у припадајућој зони виле, према тренутном стању, не може се говорити о осмишљеном концепту уређења врта.  Евидентирана је девастација свих цјелина оба објекта због запуштања и неодржавања. Сврха истраживања је стицање увида у тренутно стање објеката и њиховог природног и дјелимично изграђеног окружења, вриједности евидентираних врста дендрофлоре у околини објеката, те процјена осталих биолошких вриједности ових подручја збога приједлога мјера будуће формално-правне и практичне заштите. Крајњи циљ је израда предстудије о очувању дефинисаних подручја, препоруке за даљње активности на ревитализацији парковског комплекса и давање смјерница будућег одрживог коришћења ових подручја и њихове околине.

Published

2016-04-18