Bolesnik sa srčanom insuficijencijom – izazov za lekara porodične medicine

Abstract

Srčana insuficijencija (SI) predstavlja veliki problem javnog zdravlja. Učestalost
se, za razliku od drugih kardiovaskularnih bolesti, povećava. Tome doprinosi
starenje stanovništva i efikasnost lečenja etioloških činilaca kardiovaskularnih
bolesti, naročito ishemijske bolesti srca. Pacijenti sa SI najčešće traže pomoć
kod svog izabranog doktora, pa su tako oni česti posetioci ambulanti porodične
medicine. Njihovo stanje je ozbiljno, sa lošom prognozom i kvalitetom
života, sa potrebom za čestim hospitalizacijama, a prosečno preživljavanje
nakon postavljanja dijagnoze je pet godina. Vođenje bolesnika sa SI predstavlja
izazov za svakog lekara porodične medicine. Pažljivo uzimanje anamneze je od
velike važnosti, jer simptomi upozoravaju lekara na mogućnost postojanja SI.
Ipak, oni su relativno česti u opštoj populaciji i ponekad ih je teško objasniti,
posebno kod starih osoba, gojaznih i kod žena. Njihova prediktivna vrednost
je niska, zato ih treba tumačiti oprezno i sprovoditi detaljnu dijagnostiku
pomoću metoda koje su dostupne i na raspolaganju lekaru porodične medicine
u svakodnevnoj praksi. Pacijentima sa SI potreban je pregled kardiologa koji
će dopunskim pretragama potvrditi dijagnozu SI. U lečenju SI, lekar porodične
medicine ima važnu ulogu ne samo u pružanju savremene terapije nego i u
savetovanju i podsticanju pacijenta da provodi nefarmakološke mere, kao
i da odgovori na pitanja pacijenta koja se ne odnose samo na bolest, nego
i na kvalitet života. Na kraju života, u terminalnoj fazi SI, lekar porodične
medicine je često jedini koji ostaje na raspolaganju pacijentima i porodicama
u palijativnom zbrinjavanju.