Alergija na hranu u dečjoj dobi – klinički aspekt

Abstract

Alergija na hranu predstavlja čest i kontinuirano rastući problem. Iako je
prisutna u svim životnim dobima, najčešće pogađa decu do tri godine, a
posebno nasledno predisponiranu odojčad na veštačkoj ishrani. Sklonost
neadekvatnoj imunskoj reakciji je neselektivnog karaktera, te je nutritivna
alergija često multipla i u visokom stepenu udružena sa inhalacionom i/ili
kontaktnom hipersenzitivnošću. Zbog antigenske bliskosti nekih vrsta hrane
alergijska reakcija može biti i unakrsna, kao što je to slučaj sa kikirikijem, leguminozama
i jezgrastim voćem ili kravljim, ovčjim i kozjim mlekom. Glavni
nutritivni alergeni, odgovorni za preko 90% neželjenih reakcija ovog tipa,
su proteini kravljeg mleka, jaja, kikirikija, jezgrastog voća, soje, pšeničnog
brašna, ribe i morskih mekušaca, zglavkara i cefalopoda. Alergiju na hranu
karakteriše veoma širok spektar kliničkih manifestacija. Moguće su i veoma
teške sistemske reakcije, nekad i fatalne. Dijagnoza alergije na hranu se zasniva
na detaljnoj ličnoj i porodičnoj anamnezi, kompletnom kliničkom pregledu
i odgovarajućim laboratorijskim i drugim ispitivanjima prilagođenim tipu
hipersenzitivnosti i karakteru tegoba ispitanika, a terapija na eliminacionoj
dijeti. Značajan doprinos dijagnozi ima i pozitivan efekat eliminacione dijete.
Mada je alergija na hranu kod dece u većini slučajeva prolazna, na neke od
namirnica, kao što su kikiriki, jezgrasto voće, riba i morski mekušci, zglavkari
i cefalopode, ona je najčešće doživotna.