Фонометаплазме у збирци „Планинци“ Бранка Ћопића

Goran Milašin

Апстракт


У раду се са лингвостилистичког становишта освјетљава један сегмент стилских особености Ћопићеве збирке Планинци. Наиме, пажња је посвећена типовима и функцијама фонометаплазми – стилема остварених супстанцијалним модификацијама структуре стандарднојезичког облика ријечи на фонетско-фонолошком нивоу. Ове су језичке јединице доминантна стилска одлика говора ликова, али су у мањој мјери заступљене и у ауторском говору. С обзиром на врсту оствареног структурног онеобичајења примарног облика, подијељене су на: 1) детракционе или рестриктивне, 2) адјекционе или простриктивне, 3) имутационе или супституционе и 4) трансмутационе или пермутацијске. У неким ријечима остварено је и више типова фоностилемских структурирања. Утврђено је да се аутор дијалекатским и идиолекатским формама свјесно користио, чиме је остварен колоритни (сликарски) стил једне од његових првих збирки, а главна функција таквог поступка јесте говорна карактеризација ликова.

Кључне ријечи


фонометаплазме, стилематичност, стилогеност, говорна карактеризација, Бранко Ћопић, „Планинци“.

Пуни текст:

PDF


DOI (PDF): http://dx.doi.org/10.7251/fil1512054m

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Ауторска права (c) 2016 Филолог – часопис за језик, књижевност и културу

Creative Commons License
Овај рад је објављен под Међународном некомерцијалном лиценцом Креатив Комон Атрибјушен 4.0.

Creative Commons License

ISSN 1986-5864 (PRINT)

E-ISSN 2233-1158 (ONLINE)