Funkcionalni pristup prevođenju imena u dečijim knjigama Mihaela Endea

Nikolina Zobenica

Апстракт


Mihael Ende (1929–1994) je jedan od najpoznatijih nemačkih autora dečije književnosti 20. veka. Kao predstavnik fantastične književnosti, Ende se vrlo često igra rečima kod davanja imena svojim likovima, različitim predmetima i mestima, što predstavlja izvestan izazov prilikom prevođenja njegovih dela. Od njegovih brojnih književnih ostvarenja, na srpski jezik su prevedene kultne knjige: Beskrajna priča (Unendliche Geschichte) i Momo (Momo), avanture neobičnog dečaka Džima u dva dela, Džim Dugme i mašinovođa Luka i Džim i Divljih 13 (Jim Knopf und Lukas, der Lokomotivführer, Jim Knopf und die wilde 13), knjiga o magiji Napitak želja (Der satanarchäolügenialkohöllische Wunschpunsch) i zbirka priča Škola čarobnjaštva (Die Zauberschule). Kod imena u ovim delima prevodioci su morali često biti kreativni i opredeliti se za određeni pristup prilikom prevođenja. U ovom radu se razmatraju prevodi imena sa stanovišta funkcionalnog pristupa Hansa J. Fermera i Katarine Rajs (Hans. J.Vermeer, Katharina Reiß), pod nazivom teorija skoposa (Skopostheorie). Prema toj teoriji, za prevođenje su ključni: svrha (intencionalnost) i cilj (finalnost) teksta, odnosno njegova funkcija, koje mogu, a i ne moraju da budu identične u originalu i prevodu, o čemu presuđuje čitav niz eksternih faktora. Kad je reč o prevođenju dečije književnosti, njena funkcija i svrha jesu složene i ne menjaju se prilikom prevoda na strani jezik.

Кључне ријечи


skopos, dečija književnost, funkcionalni pristup, prevođenje imena, Mihael Ende.

Пуни текст:

PDF


DOI (PDF): http://dx.doi.org/10.7251/fil1512126z

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Ауторска права (c) 2016 Филолог – часопис за језик, књижевност и културу

Creative Commons License
Овај рад је објављен под Међународном некомерцијалном лиценцом Креатив Комон Атрибјушен 4.0.

Creative Commons License

ISSN 1986-5864 (PRINT)

E-ISSN 2233-1158 (ONLINE)