О „преводу“ са српског на српски језик

Andrej Stojanović

Апстракт


У овом раду се разматрају новији покушаји својатања српског језика односно гусарења (израз М. Ковачевића) кроатиста по српској језичкој баштини. Анализа се спроводи на материјалу тобожњег превода (заправо адаптације) Мушкатировићевих Причта (1787) са регионалног штокавског (славе но српског) на регионални штокавски (илирски) идиом Амброзовићевих Проричја (1808). Пошто се испоставља да су и оригинал (Причте) и „превод“ (Проричја) базично утемељени на једном и једином – српском народ ном језику, упутно је говорити не о преводу него, само и једино, о прилагођавању истог (српског) језика варијантским посебностима да би текстови изгледали као да потичу из конкретне (регионално-конфесионалне) средине.

Кључне ријечи


српски народни језик (штокавско наречје), превод, хрватски језик (чакавско наречје), словињски језик (кајкавско наречје).

Пуни текст:

PDF


DOI (PDF): http://dx.doi.org/10.7251/fil1512193s

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Ауторска права (c) 2016 Филолог – часопис за језик, књижевност и културу

Creative Commons License
Овај рад је објављен под Међународном некомерцијалном лиценцом Креатив Комон Атрибјушен 4.0.

Creative Commons License

ISSN 1986-5864 (PRINT)

E-ISSN 2233-1158 (ONLINE)