Prevodilačke zavrzlame – Što jednostavniji pristup, utoliko veće komplikacije

Dalibor Kesić

Апстракт


Tokom prevođenja, mehanička zamjena riječi jednog jezika riječima drugog jezika može biti djelotvorna pod određenim uslovima i u određenoj mjeri. Jednostavniji oblici mogu na taj način biti prevedeni iz jezika u jezik. Ali, kada bi prevođenje bilo puka zamjena riječi, najadekvatnija procedura bila bi upotreba dvojezičnog rječnika. Ovo je izvedivo ukoliko postoji određen nivo ekvivalentnosti između datih jezika. Međutim, ukoliko se od prevoda očekuje da stvori koncepte koji su strani ciljnoj kulturi i jeziku, onda se na njih ne može gledati kao na jednake. Drugim riječima, nove ideje i koncepti će u konačnici iziskivati nove termine i izraze. Dvadeseti vijek je iznjedrio mnogo različitih pristupa od kojih je svaki polučio korisne instrumente za unapređenje prevođenja. Nažalost, nijedan od njih ne pruža sveobuhvatan model. Ekvivalencija funkcioniše više na nivou ubjeđenja, dok skopos Hansa Vermera najveću važnost pridaje svrsi prevoda, gledajući na sam proces kao na komunikacionu aktivnost koja se odvija sa jasnim razlogom. Poznavanje gramatike nam takođe pomaže da razlučimo šta je opciono a šta obavezno, odnosno šta se mora izraziti na određen način, a kada se može posegnuti za alternativama. Da bi se uzele u obzir tekstualne dvosmislenosti i da bi se izbjeglo njihovo umnožavanje u toku prevođenja, neophodno je razložiti jezik i sagledati njegove sastavne dijelove. Takođe je bitno znati da, iako nijedan od postojećih pristupa ne nudi nepogrešiv model, oni ipak mogu poslužiti kao osnova za pravilnije osmišljavanje praktičnog rada.

Кључне ријечи


prevod, jezik, značenje, rječnik, ekvivalencija, skopos, riječi.

Пуни текст:

PDF (English)


DOI (PDF (English)): http://dx.doi.org/10.7251/fil1512263k

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Ауторска права (c) 2016 Филолог – часопис за језик, књижевност и културу

Creative Commons License
Овај рад је објављен под Међународном некомерцијалном лиценцом Креатив Комон Атрибјушен 4.0.

Creative Commons License

ISSN 1986-5864 (PRINT)

E-ISSN 2233-1158 (ONLINE)