Perfektivni glagoli i teličnost u srpskom jeziku: primjer glagola izvedenih prefiksom po-

Dragana Lukajić

Апстракт


S Vandlerovim (1967) istraživanjima, a naročito istraživanjima vezanim za glagolsku semantiku u okviru generativne gramatike, započetim šezdesetih godina, pojam glagolskog vida više nije isključivo vezan za slovenske jezike: termini kao što su semantički vid, gramatički vid, perfektivnost, imperfektivnost sve više se primjenjuju među zapadnim aspektolozima. Ipak, ovo širenje vidske terminologije nije jednosmjerno: pojam teličnosti, gotovo neprisutan među slavistima, počinje da se koristi i u istraživanjima slovenskih glagola, prvenstveno u ruskom jeziku. Ovo objašnjava tendenciju izjednačavanja perfektivnog vida slovenskog glagola, ukazujući na svršenu radnju, s teličnošću. Analizirajući perfektivne glagole izvedene prefiksom po-, naš cilj je da pokažemo da ova hipoteza, prema kojoj perfektivnost implicira teličnost, nije validna u slučaju srpskog jezika. Da bismo ovo dokazali, najprije ćemo odrediti semantiku prefiksa po-, a potom pokazati da obilježje ’+ teličnost’, koje posjeduju neki glagoli izvedeni ovim prefiksom, nije integrisano u njegovu semantiku, nego je rezultat inferencijalnog zaključivanja.

Кључне ријечи


Teličnost, perfektivnost, glagolski prefiksi, rezultat, granica, pragmatika, kognitivna lingvistika.

Пуни текст:

PDF (Français)


DOI: http://dx.doi.org/10.7251/fil1307090l

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Ауторска права (c) 2013 Филолог – часопис за језик, књижевност и културу

Creative Commons License
Овај рад је објављен под Међународном некомерцијалном лиценцом Креатив Комон Атрибјушен 4.0.

Creative Commons License

ISSN 1986-5864 (PRINT)

E-ISSN 2233-1158 (ONLINE)