АНАЛИЗА ПАДАВИНА И СУША НА ТЕРИТОРИЈИ БИХ НА ОСНОВУ СТАНДАРДИЗОВАНОГ ИНДЕКСА ПАДАВИНА (SPI)

Владан Дуцић, Драган Бурић, Горан Трбић, Радушка Цупаћ

Апстракт


Најчешће коришћен показатељ метеоролошке суше је Стандардизовани индекс падавина (SPI). У овом раду анализиран је SPI за 8 метеоролошких станица у Босни и Херцеговини. Прорачуни су урађени за календарску годину и метеоролошке сезоне, за период 1961-2010. Добијени резултати указују да је тренд годишњег SPI12 значајан само на једној станици, али је позитивног знака, што значи да је дошло до повећања влажности. У посматраном периоду присутна је стопа раста броја станица на којима су забележене екстремно влажне и екстремно сушне године, али су и те промене статистички безначајне. Тренд SPI3 за фебруар (зиму) на свим станицама је статистички безначајан, али је у већини посматраних места дошло до повећања сушности. Ни тренд SPI3 за пролеће не показује статистичку значајност ни на једној станици, а нема ни одређене географске правилности у знаку тенденције. Лети је дошло до повећања сушности у већини места, а при томе је негативна вредност тренда SPI3 за август (лето) статистички значајна на 2 станице (Бихаћ и Билећа). У последњој декади (2001-2010) у већини места регистрован је највећи број и сушних и влажних лета, што несумњиво показује повећање учесталости екстремних лета у погледу падавина. На 7 од 8 станица јесен је све влажнија, али је само у Бијељини позитиван тренд SPI3 за новембар (јесен) статистички сигнификантан. Највећи број сушних година регистрован је у декади 1981-1990., када су NАО и АО индекс имали највише вредности. С друге стране, декада 2001-2010. издваја се са највећим бројем влажних година, а у том периоду је NАО индекс достигао најниже вредности. И међугодишње варијације падавина су у великој мери под утицајем промене атмосферске циркулације. На сезонском нивоу, најбоља корелација са параметрима циркулације NАО и АО добијена је за зиму.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.7251/HER1814053D

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


ГЛАСНИК (HERALD) има статус научног часописа. Издавач часописа је Географско друштво Републике Српске. Излази једном годишње. Први број објављен је 1996. године, а до сада је публикованa 21 свеска. Часопис има УДК број (911), ISSN број (2232-8610) и е-ISSN број (2232-8629). Часопис се штампа двостубично, на српском и енглеском језику. Регистрован је у библиографској бази података COBISS/OPAC (Online Public Access Catalogue). Часопис има аналитички обрађене чланке (DOI и COBISS) који се објављују у текућој националној библиографији и уврштен је у централни електронски каталог. Има регистровану интернет страницу (http://www.gdrsbl.org/3/lat/izdanja/herald.htm) на којој објављује све бројеве часописа.

Сваки рад у часпоису има УДК број, DOI број, категорију (тип чланка), сажетак чланка (апстракт) и кључне ријечи, те податке о аутору и њиховим афилијацијама.