DOKTORSKE STUDIJE U REPUBLICI SRPSKOJ ~ komparativna analiza i perspektive ~

Žarko S. Pavić, Zoran Kalinić, Goran Kalinić

Апстракт


U prvoj dekadi 21. veka desila se jedna od najvećih reformi visokogobrazovanja u Evropi i svetu, koja je implicirala čitav niz aktivnosti na područjudodiplomske, master i doktorske edukacije. Bolonjska deklaracija iz 1999. godinekreirala je područje visokog obrazovanja u Evropi na jedan potpuno nov način4, kao iLisabonska strategija iz 2000. godine, koja je formulisala istraživačka i inovativnapolja, što je direktno uticalo na definisanje novog koncepta doktorskih studija i njegovuevropsku perspektivu.5 Bolonjska deklaracija, koju je potpisalo 45 evropskih zemalja,predvidela je doktorske studije kao treću fazu obrazovanja na univerzitetima, dok seLisabonskim sporazumom zahteva neophodnost produkcije što većeg broja istreniranih,samostalnih istraživača, koji mogu da odgovore izazovima integracije Evrope u jednuuniformnu, kompetitivnu i dinamičku regiju nauke i znanja u svetu. Zbog toga sudoktorske studije svojevrsni most između obrazovanja i istraživanja, odnosno izmeđustečenog akademskog nivoa i njegove naučne i stručne primenljivosti. Paralelno sarazličitim, pozitivnim i negativnim, stavovima o efektivnosti evropskih integracija napolju visokog obrazovanja, u Severnoj Americi i Kanadi su se pojavili novi trendovi,koji upućuju da je globalizacija fenomen koji je promenio i kontekst i suštinu univerzitetskeedukacije kroz faktore nove ekonomije, rasta multinacionalnih kompanija,enormnog povećanja međunarodne saradnje zbog brojnih međunarodnih subjekata,revolucije u komunikacijskim tehnologijama i ekonomske produktivnosti kao osnove zarazvoj društva u bilo kom delu sveta. Istraživanja su pokazala da su doktorske studije postale jedan od strateškihfaktora razvoja visokog obrazovanja i da se zbog toga mora govoriti o institucionalnojstrategiji stvaranja visokoprofilisanih kadrova, koji će biti u stanju da odgovorecivilizacijskim potrebama vremena. Izdizanjem doktorskih studija na jedan višistrateški nivo pomeren je opšti sistem valorizacije naučnih dostignuća, iz ruku profesora/mentora i odgovarajućih univerzitetskih katedri, na nivo državnih tela za nauku iobrazovanje, sa jedne, i među-univerzitetskih tela, kao što su rektorske konferencije iliudruženja eksperata za pojedine naučne oblasti, sa druge strane. Veliki porast doktora izradnog odnosa, izvan univerzitetskih ili naučnih institucija, značajno je povećao ukupanbroj doktorskih disertacija u Evropi i oni postaju tzv. „early career researchers“, koji susvoj naučni potencijal u potpunosti inkorporirali u uspeh sopstvenog karijernog puta, au skladu sa potrebama organizacije u kojoj rade.

Кључне ријечи


Bolonjska deklaracija, reforma visokog obrazovanja, visoko obrazovanje, doktorske studije

Пуни текст:

PDF


DOI: http://dx.doi.org/10.7251/SVR1307009P

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.