ПРАВОВРЕМЕНОСT УПРАВНОГ СУЂЕЊА КРОЗ ПРАКСУ УСТАВНОГ СУДА Б И Х

Abstract

Ћутња односно непоступање судова преставља велики проблем на који се у
теорији и пракси према нашем мишљењу недовољно указује и који није јасно
регулисан позитивним прописима. Ћутњом односно непоступањем судова у
великом броју случајева крше се права грађана утврђена Конвенцијом о
заштити људских права и основних слобода и Уставом, а која се првенствено
односе на приступ суду и нарочито на право суђења у разумном року.
Сматрамо да је потребно у случајевима ћутања судова слично као и код ћутања
управе законом децидирано предвидјети могућности правне заштите и начин
њеног остваривања. Законским регулисањем овог питања управносудски
поступак у цјелости би остварио своју законом предвиђену улогу у заштити
основних права грађана регулисаних Уставом и Конвенцијом.