STRUKTURIRANJE ALIFATIČNIH POLIURETANSKIH NANOKOMPOZITA I ISPITIVANJE NJIHOVIH DINAMIČKO-MEHANIČKIH I MEHANIČKIH KARAKTERISTIKA

Abstract

U ovom radu sintetisana je serija segmentiranih poliuretanskih materijala primenom dve
različite vrste alifatičnih polikarbonatnih diola, oznaka T5651 (50% pentanskih i 50%
heksanskih grupa kao ponavljajućih jedinica) i T4671 (30% butanskih i 70% heksanskih
grupa kao ponavljajućih jedinica u strukturi lanca). Segmentirani termoplastični poliuretanski
materijali su ojačani nanočesticama glina sa slojevitom strukturom (montmorilonit i
bentonit). Ispitivan je uticaj udela tvrdih segmenata i nanopunila na mehanička svojstva i
apsolutno izduženje segmentiranih poliuretanskih elastomera i hibridnih materijala. Utvrđeno
je da udeo tvrdih segmenata kod uzoraka na osnovu polikarbonatnog diola oznake T5651 ne
utiče na prekidnu čvrstoću, ali ima značajan uticaj na prekidnu čvrstoću elastomera
strukturiranih primenom polikarbonatne komponente oznake T4671. Smanjenje udela tvrdih
segmenata u znatnoj meri povećava prekidno izduženje. Dodatak 1 mas.% nanočestica
organski modifikovanog bentonita utiče na znatno povećanje vrednosti prekidne čvrstoće i
prekidnog izduženja poliuretanskih elastomera sa polikarbonatnom komponentom oznake
T5651, kao mekim segmentom (od 23.5 do 46.7 MPa i od 420 do 702%, redom). Elastomeri
strukturirani primenom diola oznake T4671 i ojačani nanočesticama montmorilonita i
bentonita pokazuju pogoršana mehanička svojstva u odnosu na neojačane poliuretane sa
istom vrstom polikarbonatne komponente kao mekog segmenta. Veću sposobnost izduženja
pokazuju poliuretanski materijali strukturirani primenom polikarbonatnog prekursora oznake
T5651, usled veće pravilnosti u strukturi lanca polikarbonatnog diola koji sadrži isti broj
pentanskih i heksanskih grupa.