РАЗГЛЕДНИЦЕ И ФОТОГРАФИЈЕ У БИБЛИОТЕЦИ - ОБРАДА СЛИКОВНЕ БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ ПРЕМА СТАНДАРДИМА И ПРОБЛЕМИ У ПРАКТИЧНОМ РАДУ СА ОСВРТОМ НА ПОЈЕДИНА ПОДРУЧЈА ОПИСА

Abstract

Рад је посвећен каталошкој обради специфичних, а међусо-
бно сродних врста некњижне грађе у библиотеци – фотографија и раз-
гледница. После терминолошког разграничења, дати су општи прегле-
ди и поређење посебног стандарда за ту врсту грађе ISBD (NBM) и
најновијег обједињеног издања ISBD. Указује се на проблеме утврђи-
вања одређених података релевантних за библиографски опис. Иако
стандарди допуштају да се у одређена поља описа уносе усвојене скра-
ћенице у случајевима када нам неки елементи нису познати, то не би
требало каталогизатора да ослободи потребе да исцрпи све располо-
живе начине како би утврдио одређене податке.
Тема рада проистекла је из потребе да се укаже на одређене проблеме
у примени стандарда и да се кроз низ примера из праксе посебна паж-
ња посвети утврђивању и врсти појединих елемената описа. Подаци о
аутору, месту, издавачу и времену настанка описиване јединице (фото-
графије или разгледнице), врло често се не налазе на изворима који су
прописани стандардима. Истраживањем и утврђивањем ових података,
свака јединица сликовне грађе добија на информативној вредности и
може послужити за најразличитије потребе и намене, које им могу
дати корисници. На каталогизаторима је да те потребе антиципирају и
да ту грађу, доста дуго третирану само као „помоћни“ или „илустрати-
вни“ материјал, кроз каталоге понуде корисницима равноправно са
свим осталим библиотечким јединицама.
Иако нам нове технологије омогућавају дигитализацију, брзо умножа-
вање, размењивање и свакојако кориштење сликовне грађе у стварном
или виртуелном свету, добра каталошка пракса никако не сме остати
занемарена. Напротив, тек са правим каталошким описом, утврђивањем што више релевантних података, правилном класификацијом,
јединица сликовне грађе добија на целовитости и значају.