ДИГИТАЛИЗАЦИЈА И НОВЕ БИБЛИОТЕЧКЕ УСЛУГЕ

##article.authors##

  • Драгана Петрић

##article.abstract##

Рачунарско доба није више будућност, већ наша реалност.
Библиотека савременог доба мора да се мења, како би одговорила на
све израженије и комплексније информационо-комуникационе и науч-
но истраживачке потребе својих корисника, како би се прилагодиле
технолошким и едукативним захтевима информационог друштва, које
је истовремено и друштво учења и друштво знања. Коришћење грађе у
свим форматима, све више путем интернета важан је део свакодневни-
це, слободног времена и образовања већине данашњих корисника, пре
свега млађе популације. Заинтересованост за дигитализацију грађе
библиотека је велико, а то није ни брз, ни краткотрајан ни јефтин
посао.
У складу са оригиналношћу фонда, његовим карактеристикама, потре-
бама корисника, а у циљу заштите грађе, слободнијег приступа
информацијама, промоције и презентације локалне културне баштине
која подстиче на "разноликост", дигитализују се завичајне збирке.
Библиотеке саме праве избор својих завичајних материјала: књига
периодике, некњижне грађе (најчешће разгледница, фотографија, пла-
кат...). Некима је приоритет периодика која је у лошем стању или је
јако тражена или пак примерци старе и ретке књиге. Свима је привла-
чно да понуде своје материјале, нарочито виртуелним корисницима
који нису физички везани за библиотеку.
Рад има за циљ да покаже како се дигитални садржај може креативно
производити, употребљавати, размењивати и поново користити на раз-
не начине. У свему томе битан је избор софтвера и хардвера те ћемо
указати на предности и недостатке одређених решења.
Дигитализацијом настаје мултифункционална библиотека, чиме се
остварује тежња ка непрестаном и неограниченом приступу и дељењу
баштине, чувању, комплетирању фондова, промовисању читања и
самообразовању.

Downloads

##submissions.published##

2016-11-17

##issue.issue##

##section.section##

Чланци