БИБЛИОТЕКАРИ У ДОНКИХОТОВСКОЈ БОРБИ ИЛИ ВРСТА У ИЗУМИРАЊУ

Abstract

Деценијско непостојање националних тј. државних
културних политика, на целом Балкану утиче на рад и развој
библиотека. Култура и библиотеке нису у видном пољу оснивача, сем
када је у питању запошљавање чланова партија на власти. Министарства
културе у свим државама некадашње државе- “зашто и постоје кад
ничему не служе?!“.
Ту је још тушта и тма наметнутих обимнијих, суманутијих чак
апсурдних обавеза: планови интегитета (шта год то значило), едукација
за финансијску писменост, едукације за антикорупцију... Није спорно
увођење новина у рад, али мора се негде поставити црта или граница.
Запитамо ли се, да ли смо тиме пристали на статус «осредњих
сваштара». Јесмо ли запоставили традиционалног корисника –правог
читаоца?! Губимо ли себе, тј. да ли су широко образовани, добри и
креативни библиотечки радници - угрожена врста или мањина?!
Последице су већ видљиве: све већи број повлачења библиотечких
стручњака са кључних позиција, одласци из библиотека, па и из земље.
То се може назвати предајом или пак, превеликим умором и притиском
од донкихотовске борбе са ветрењачама.
Постоји и оно о чему се упорно, годинама ћути или говори у пола гласа
само у малом кругу колега-пријатеља. Нема радаова који се баве
детаљном анализом “људских ресурса“ или појединачним доприносом
већине “запослених“.
Тема рада и два скоро супротстављена пола:
1. Бројне сјајне идеје, радови и резултати у званичним излагањима, а и у
неформалним разговорима са колегама на скуповима. То враћа
оптимизам, даје подстицај и лет.
2.Повратак и “атерирање” у сурову реалност у окружење “запослених у
библиотекама са положеним стручним испитом”, који овај посао
схватају као “државни посао”
Двојака терминологија и подела:
1. Библиотечки радник и Колега, као синоними;
2. ”запослени у библиотекама” и “библиотечки фикуси - “Ficus
Bibliotecaris“.
Одлике “запослених у библиотекама”, који постају већина у
библиотекама: изражена незаинтересованост за књигу и нечитање,
непознавање структуре сопствених фондова,. писање стручних радова
за “запослене у библиотеци“ није ни мисаона именица.
Нове технологије у библиотекама, као велики подстицај нераду и
таворењу горе наведених. За све гору ситуацију неопходне су радикалне
мере.
Приликом запошљавање у библиотекама треба увести: проверу знања
тестовима опште културе, проверу знања тестовима прегледа
књижевности и информисаности, нивоа социјалне интелигенције,
тј.комуникативности, могућност уклапања у тимски рад и пробни рад
(некадашњи припавнички стаж) у трајању од годину дана.
За већ запослене у библиотекама:
1. Увођење лиценци које би важиле 4 (четири) године, уз проверу знања
на сваке четири године и то из области: опште културе, познавања
фондова, информисаности о новинама у струци, један писани стручни
рад или два реализована програма у том периоду. Запослени који не
испуни задате критеријуме, треба да изгуби лиценцу и самим тим и
посао у библиотеци.
2. Избацивање столица пултовима на позајмним одељењима једном
недељно, не би ли се покренули и помогли читаоцима у фондовима,
међу полицама, у интернет читаоницама или сређивању фондова.
3. Један дан у месецу ускратити могућност било каквог приступа
компјутеру “запосленима“, не би ли покренули сопствени мождани
«Windows».
4. Пробно увести, по угледу на здравство, понудити корисницима
могућност бирања “изабраног библиотекара“.
Покушајмо заједнички да прво o томе проговоримо јавно, да најзад
укажемо и на тај проблем сваке библиотеке. Не дозволимо да нас
прегазе, угуше у нама креативност и идеје, или нас повуку на дно
“фикуси и остале коровске врсте” у библиотекама. Не дозволимо да
постанемо мањина или врста у изумирању! А самим тим и библиотеке
као институције од угледа.