ЗАШТО СУ НАМ ПРАЗНЕ СТОЛИЦЕ?

Abstract

Рад представља сублимацију практичних искустава аутора на
обављању комплетне организације и реализације бројних и разноврсних
програма, који се дефинишу као културно-просветна делатност
библиотека.
Успешност рада једне општинске народне библиотеке често се мери
квантитативном и квалитативном структуром у оквиру културно-
просветне делатности и то се веома често ставља у први план, штавише
испред основне делатности за чије обављање библиотека и јесте основана
и за коју, у крајњој консеквенци, има и обучене стручне кадрове.
Аутор у раду указује на реалну могућност да приређивање разнородних
манифестација, пригодних или оних које то чак нису, прогута библиоте-
ку и постане примарни смисао њеног деловања.
Популаризовање библиотечко-информационе грађе и извора и
подстицање интереса за књигу један је од задатака које и законска
регулатива ставља пред библиотеке и библиотекаре. Поред обављања
основне библиотечко-информативне делатности, скоро све библиотеке
се баве и организовањем читавог спектра различитих програма које
називамо културно-образовним, а ту спадају: промоције књига,
предавања, трибине, изложбе, радионице и многи други програми.
Колико су данас библиотеке спремне у финансијском, техничком,
кадровском, материјалном и најпре програмском погледу да изађу пред
све захтевнију публику, која тражи догађај?
Без обзира на број уписаних корисника/чланова библиотеке, који је
реално велик, на програмима које библиотеке организују веома је често
мали број присутне публике. Тај број је свакако несразмеран укупном
броју грађана обухваћених услугама библиотеке, а нарочито у односу на
онај број које библиотека тек намерава да кооптира у своје кориснике.
Како привући публику? Чиме заокупити њихову пажњу и интересова-
ње? Како задржати ту пажњу у дужем периоду?
У последњих неколико година усталио се другачији приступ оглашава-
њу, обавештавању и позивању публике да присуствује догађају, тј.
програму. Реч је, наравно, о интернету. Реч је, свакако, и о facebook-у.
Јефтино је, једноставно, широко распрострањено.
И овде, ипак, постоји друга страна медаље. У покушају да се предвиди
докле је допрла наша информација о догађају, никад се не можемо
ослонити на повратну информацију из виртуелног света.
Да ли је „лајк“ довољан? Није. „Идем на догађај“ често није потврда
доласка на програм, већ је чудан начин да се да подршка организатору и,
можда, у свом кругу пријатеља, прошири информација. Не шкоди ни то.
Данас је виртуелно задовољавање потребе за информацијом често
доминантније него осећај уживања и упијања садржине самог културног
дела или догађаја.
Комплетна услуга коју библиотека као установа, а по моделу по коме је
замишљено одвијање њеног рада, и треба да пружа, јесте деловање у
културном и просветном домену, те њено деловање треба да се креће у
том опсегу. Да ли библиотека полако прераста у сваштарску установу
културног типа, која се исцрпљује у организовању културних и
забавних догађаја. Мишљење аутора јесте да би организацијом и
реализацијом тих активности требало да се баве специјализоване
установе у тој области.
Претеране захтеве локалне средине, које је можда и сама библиотека
произвела, треба довести на разумну меру и понудити, у складу са
потребама своје средине и својом позицијом у њој, модусе деловања у
тзв. културно-просветној делатности, који ће је учинити лако препоз-
натљивом, успешном и оптимално ангажованом.
Аутор сматра да неколико пажљиво одабраних континуираних
активности, којима ће се библиотека бавити и које ће неговати као
сопствени културно-просветни домет, много више могу да значе у
позиционирању библиотеке на културној мапи уопште, а нарочито на
мапи библиотека у Србији, па и шире.