ПОРУКЕ КОЈЕ ШАЉЕМО И ПОРУКЕ КОЈЕ ПРИМАМО

Abstract

У развијеним земљама одавно је препознато да успјешно
пословање, између осталог, зависи и од квалитета размјене идеја,
саопштења и порука било да је ријеч о усменим, писаним или пак порукама
које шаљемо невербалним средствима комуницирања. Развијање
комуникацоних вјештина неупитно је истакнуто и као један од основних
образовних циљева који су апострофирани од стране од Европске уније, те
њиховом развијању и усавршавању требају тежити све професије које су на
директан или индиректан начин дио образовног система једне земље.
Комуникација се одвија између примаоца и пошиљаоца који поруке шаљу
адекватним каналима, односно средствима комуницирања, а све с циљем
да се пренесе што јаснија и прецизнија порука. Имајући у виду да су говор
и писмо најраспрострањенија и најчешћа средства комуникације,
истовремено не запостављајући улогу невербалне комуникације и
модерних средстава комуницирања, у овом раду средиште пажње се ставља
на поруке које школски библиотекар шаље својим корисницима и које
ученике и професоре упућују на расположиви фонд, изворе информација и
које имају за циљ подстицање образовања, истраживачког рада и
цјеложивотног учења. Актуелизује се и питање порука које шаљемо
корисницима како бисмо их упутили на жељене публикације, културне и
просвјетне приредбе, изложбе, али и о порукама које примамо као повратну
информацију у вези са њиховим читалачким жељама и потребама на које
требамо одговорити на што бржи и квалитетнији начин.