НАСТАВА У БИБЛИОТЕЦИ – БИБЛИОТЕКА У НАСТАВИ

Abstract

Најчешће искуство из праксе библиотекара је да интересовање
за читање у тинејџерском узрасту опада, а да је младе посебно тешко
мотивисати да читају школску лектиру предвиђену часовима матерњег
језика. Ученици наводе обимност и сложеност градива, као и недовољну
припремљеност и мотивисаност при савладавању појединих наставних
јединица, али са друге стране сматрају да тако захтевна дела ипак треба
обрађивати зато што се на тај начин развијају способности и вештине,
проширују се схватања и оплемњује личност ученика. Због тога улога
библиотеке и библиотекара постаје још сложенија, они постају сарадници у
настави, помажући како ученицима, тако и наставницима стварајући ново
окружење за стицање знања. Простор библиотеке постаје подстицајно
место које својим амбијентом и разноврсним могућностима које пружа,
другачијом атмосфером за рад привлачи и постаје предност у односу на
уобичајени начин рада.
Циљ рада је да наведе примере добре праксе и покаже на који начин у
сарадњи библиотекара и гимназијског професора поједине наставне
јединице из књижевности и језика могу да се обраде на корелативан,
интегративан, интерактиван и стваралачки начин. Уобичајени наставни
процес подразумева строго одвојене предмете у оквиру којих се градиво
проучава углавном без повезивања са другим дисциплинама. Насупрот
томе, интердисциплинарни приступ, кореалација наставног градива,
коришћењем интегративног метода функционално повезује знања чинећи
их примењивијим у свкодневном животу.
На практичним примерима показује се улога Библиотеке града Београда и
библиотекара који пружа подршку целокупном васпитно-образовном
процесу. У раду се наводе разлози за одабир појединих тема. Објашњава се

зашто су као тема радионица изабрани књижевни правци симболизам и
надреализам; језички идиоми – жаргон, дијалекат и фразеологизми, и
стилскоуметнички поступак пародирања. Разматрају се различити
приступи темама, њихово извођење у оквиру радионица, као и улоге
професора и библиотекара у тимском раду. Сви елементи се представљају с
обзиром на крајњи циљ, а то је пружање ученицима што разноврснијег и
обухватнијег знања, које би им омогућило потпуније познавање теме о којој
је реч, учинило им наставу књижевности занимљивијом излажењем изван
оквира на које су навикли, и заинтересовало их за даље читање и
истраживање. Посебна пажња посвећује се ученичким интересовањима и
креативној, активној и интерактивној настави. Путем употребе
информационих технологија (презентација, коришћење видео, аудио и
филмских материјала), ученици се упознају са темама које или претходе
обради или следе обраду одређених наставних јединица, тј. усклађене су са
наставаним програмом и процесом. Поред тога што добијају шире знање,
јер се знања из књижевности повезују са одговарајућим примерима из
ликовне, музичке и филмске уметности, али и са широким пољем културе,
значајно је ученичко учествовање и примена стечених знања на лицу места.
Тако они одмах могу да испробају различите ликовне и технике писања и
да створе сопствена дела (заједнички колаж, декалкоманија, аутоматски
текст), као и да учествују у посебно приређеним играма (смишљање
сопствених симбола, превођење текстова из књижевног језика у жаргон,
ликовно представљање идиома, пародирање).
Кључна реч овог приступа је повезивање – повезивање инстутуција, школе
и јавне библиотеке, као и могућност повезивања унутар школе
укључивањем школске библиотеке у наставу. У оквиру наставног процеса,
повезују се информативни, практични и интерактивни приступ.
Повезивање различитих садржаја омогућује интердисциплинарни приступ
са циљем целовитијег погледа на свет и разумевања стварности и
уметности.