БИБЛИОТЕКЕ КАО РЕСУРС ДРУШТВА 21. ВЕКА КРОЗ ПРИМЕРЕ НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕ ИЗ ФОНДОВА ПОСЕБНИХ ЗБИРКИ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Abstract

У раду је, на примерима из Посебних збирки Библиотеке Матице српске, истражена веза између животне свакодневице и улоге коју библиотечка грађа и извори имају у њој. Основни животни циклус сваког појединца чини рођење, полазак у школу,запослење, свадба и сахрана, уз низ других догађаја који творе појединачну и колективну судбину. Антрополошке основе човековог постојања, могуће је разумети као потрагу за друштвеним и личним развојем, а човек и заједница траже га од рођења, као почетка животног циклуса, па до смрти, када се тај животни ток прекида. Према речима Загорке Голубовић, антропологија успоставља везу између филозофског, научног и уметничког света живота. Одговарајући на тему стручног скупа у организацији Друштва библиотекара Републике Српске, аутори настоје да идентитетска упоришта пронађу у библиотекама, древним установама културе, које се временом трансформишу у визуелне и интернет заједнице. Животне етапе праћене су презентованом библиотечком грађом и изворима из Посебних збирки Библиотеке Матице српске и представљају поуздан ослонац приликом реконструкције индивидуалног и социјалног контекста. Одабрана неконвенционална грађа афирмише библиотечко-информациони рад, као и његову везу са животним ритмовима свакодневице.