ПОСВЕТЕ У ЛИЧНИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

Abstract

Фонд Библиотеке Православног богословског факултета настао је на поклоњеним књигама из личних библиотека професорâовог Факултета и других библиофила који су му завештали своје збирке. На тај начин, омогућено је образовање теолога и створена је заоставштина која и данас има културни и библиографски значај. Посебна вредност личних библиотека су и посвете које су легаторима писали, пре свих других, аутори дариваних књига. У њима се често налазе „скривени” трагови о личним односима, социјалном контексту, историјским чињеницама.

У нашој научној и стручној литератури посвете се не користе често као извор информација, упркос томе што су оне аутентичан извор. Настојећи да укажемо на њихов значај, у раду смо анализирали садржај изабраних посвета из личних библиотека академика Драгутина Анастасијевића и професорâ: Душана Глумца, Велимира Хаџи Арсића, Лазара Мирковића, Јордана Илића, Радмила Вучића, Милоша Ердељана и Радивоја Јосића. Већина посвета потврђује њихов значај у тадашњем и у историјском времену, али и открива одређене емотивне, личне и социјалне прилике које завређују дубља истраживања.

У укупном фонду завештаних библиотека је велики број посвета које би методолошки, библиографски и предметно требало обрадити и обелоданити како би биле доступне заинтересованима, посебно научницима. Кроз посвете се лако и упечатљиво прати духовно и културно наслеђе, а у овом раду види се духовни континуитет и интелектуална повезаност професорâ Православног богословског факултета Радмила Вучића, Амфилохија Радовића и Димитрија Калезића, као и утицај академика Драгутина Анастасијевића на утемељење Византологије у нашем научном животу. Из других посвета наслућују се различите врсте веза у личним односима, али и у ширем друштвеном и културном контексту. Неке од њих указују на дубину интелектуалне и личне повезаности дародавца и легатора, попут оне коју су деценијама неговали Јустин Поповић и Велимир Хаџи Арсић или утицаја и поштовања које су професори Богословског факултета имали међу студентима. На тим нитима, које су деценијама скривене у необрађеним легатима и библиотекама целинама, могуће је трагати за непознатим информацијама из наше културне и духовне историје.

Један од закључака који се намеће из увида у део ове грађе је то да је већина легатора разумевала историјски значај библиотека које су завештавали. У тестаментима су јасно наводили да је Православни богословски факултет као духовно и просветно стециште погодно место за чување њихових пажљиво формираних библиотека. Многи од њих су, још за живота, личне библиотеке отворили за кориснике. У савременом добу те библиотеке јесу драгоцен извор богословима и историчарима, али њихов пун библиографски значај није искоришћен. Управо су посвете записане у многим књигама могућност за нова истраживања о националној историји и везама са савременицима у другим земљама у којима су легатори школовани, радили или одржавали личне и професионалне везе.

Овим радом настојимо да скренемо пажњу на овај део скривене културне баштине и научних изворишта. Уверени да се хуманистика заснива на мноштву међусобно повезаних, добро истражених и утемељених података, указујемо на посвете у књигама које чувају легати и библиотеке целине у Библиотеци Православног богословског факултета.