БИБЛИОТЕКАРСТВО СРПСКЕ

NEW NORMAL ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ ЗА БИБЛИОТЕКЕ - ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ DIGITAL CITIZEN(SHIP)

Сузана Танасијевић — 2023-06-06

Библиотека је императив за целоживотно учење, саморазвој и напредак сваког човека. Са појавом епидемије Корона вируса, у целом свету је дошло до физичког затварања библиотека. Било је неопходно да се библиотеке и библиотекари прилагоде новим околностима и креирају нове услуге како би обезбедиле слободан приступ информацијама на иновативан начин, истовремено поштујући појачане мере безбедности у заштити здраваља грађана. Поред осталих основних активности, библиотеке се баве и информационим послом, што значи да морају перманентно да креирају програме и пројекте и иновирају услуге којима ће да утичу на промене у друштву. New normal, такозвана нова нормалност, условила је отварање нових перспектива које омогућавају библиотекама да се брзо прилагоде новим технологијама, замењујући застареле и сувишне, новим и иновативним. Гледано са овог аспекта, тема овог рада је нова улога библиотеке и библиотекара јагодинске библиотеке (пре) и током Ковид-19, кроз призму примера добре праксе пројекта Дигитални грађанин.

Пројекат Дигитални грађанин је регионални пројекат чији је носилац невладина организација ИРИМ из Загреба. Библиотека у Јагодини је постала део ове регионалне мреже библиотека 2019. године, имплементирајући пројекат у својој локалној средини.Након појаве Ковид-19, од 2020. године па до данас, Библиотека у Јагодини је развила разне модалитете реализације пројекта у условима пандемије. Главни циљ пројекта Дигитални грађанин је да се кроз његову имплементацију јавне библиотеке трансформишу у дигиталне, иновативне и образовне центре за развој дигиталних компетенција, знања и вештина деце и одраслих.

Образовање за дигитално грађанство (Digital Citizenship Education) подразумева оснаживање деце да се кроз образовање и развој компетенција које су им потребне, уче да активно учествују у нашем дигиталном друштву. Дигитално грађанство представља нову димензију грађанског образовања које се фокусира на учење ученика да раде, живе и деле у дигиталном окружењу на позитиван начин. Kомпетенције се односе на знања, вредности, ставове и вештине које су свим грађанима потребне за остваривање демократских права и одговорности, као и за промовисање и заштиту људских права у сајбер простору. Током 2019. године пре почетка пандемије, Библиотека у Јагодини је реализовала пројекат у оквиру бесплатних радионица које су се одржавале у физичком простору библиотека и у школама. Циљна група су деца основних школа из Поморавског округа. Основни циљ пројекта је учење деце програмирању уз помоћ дониране опреме: микро:битова, Бозон уради сам екстензионих комплета, 3Д штампача и McQueen робота. Од појаве пандемије 2020. године, Библиотека је уз помоћ корићења Open Source алате и софтвера отвореног кода у оквиру пројекта креирала онлајн платформу за учење на даљину. Посебан бенефит пројекта је Акредитовани семинар “Kреирајте свој дигитални свет“ које су чланови пројектног тима креирали у циљу едукације едукатора – библиотекара у јавним библиотекама. Основна идеја семинара је дељење практично стеченог искуства и знања како би се библиотекари у јавним библиотекама обучили и инспирисали на креирање сличних програма које ће реализовати у својим срединама.

У раду ће бити представљен и друштвени ангажман и допринос Библиотеке у Јагодини у оквиру пројекта Дигитални грађанин у заштити здравља медицинских радника током трајања пандемије, модулирањем и израдом заштитних медицинских визира на 3Д штампачу. Циљ овог рада је да се у оквиру резултата и примера добре праксе прикаже да је могуће да Библиотека кроз трансформацију и прилагођавање ванредним околностима и иновативно коришћење информационих ресурса постане главни стожер позитивних друштвених промена у заједници.

САВРЕМЕНО ДРУШТВО И МУЛТИКУЛТУРАЛНА БИБЛИОТЕКА

Наташа Ј. Симић — 2023-06-01

Савремено друштво принуђено је да се прилагоди променама које намеће развој како појединца, тако и привреде у оквиру самог друштва или окружења. Промене у друштву поставиле су захтеве за креирање различитих модела како у култури тако и у образовању. Последњих деценија друштвена стварност се брзо мењала, што значи да су наука и технологија имале утицај на све сфере рада и живота. Друштво и библиотека су међусобно повезани, уколико друштво жели да побољша свој начин живота, прво мора да унапреди библиотеку. Библиотека ствара нове начине за ширење информација, па тако постаје информациони, културни и образовни центар. Државе које имају добре библиотеке у свом друштву имају успешне грађане у свим сферама живота. За библиотеке је веома важно да се прилагођавају променама у друштву, како би могле да задрже свој статус као установе културе. Библиотеке су се на почетку овог века суочиле се врло сложеним изазовима друштвених промена. Афирмација негативних и урушавање позитивних друштвених вредности умногоме су промениле улогу и значај библиотеке. Ипак, и поред свих изазова библиотека успева да сачува сврху свог постојања а то је да у сваком тренутку буде у служби знања, да у њој свако има своје место без обзира на статус, занимање, пол, националну и расну припадност. Како се наводи у ИФЛА Смерницама за мултикултуралне библиотеке, библиотека је корак ка дијалогу различитих култура једног друштва. За тридесет година каталогизације у Народној библиотеци Србије као националног каталошког центра, обрађено је хиљаде публикација на свим језицима народа и народности. Услуга мултикултуралне библиотеке треба да осликава различитост културе и језика мултикултурне средине, при чему ће допринети заштити културне самосвести.

СА БИБЛИОТЕКАРОМ КРОЗ ЖИВОТНЕ ВЈЕШТИНЕ

Бранкица Радоњић — 2023-06-03

Савремена школска библиотека отвара се трендовима модерне методике богатећи своју понуду разноврсним садржајима у складу са интересовањима и постигнућима наших ученика. Програмски садржаји који долазе из савремене школске библиотеке привлаче ученике да самостално усвајају знања и активно учествују у креирању часа и ваннаставних активности.

Преоријентисање на практична знања тј. животне вјештине: управљање емоцијама, комуникација, изградња односа, друштвена одговорност и критичко мишљење, осигурава трајно оспособљавање ученика за квалитетан одговор изазовима друштва знања у којем живимо.

Рад доноси приједог конкретних радионица на тему животних вјештина из праксе библиотекара, аутора стручног приручника за развој животних вјештина код дјеце „Учим живот“.

ЗАВИЧАЈНА БАШТИНА И ВРИЈЕДНОСТИ ЗАВИЧАЈНИХ ЗБИРКИ ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА

Мирела Шарић — 2023-06-03

Сачувати свједочанства о својим коријенима, обичајима, историји, култури, напретку и свему што чини идентитет једног краја, његову посебност, јединственост и специфичност, једна је од темељних вриједности библиотекарства. Завичајне збирке као драгоцјен извор за истраживање и упознавање материјалних и нематеријалних добара у обавези су непрестано прикупљати наслијеђе свога краја, али га и дијелити, прилагођавајући се новим трендовима и младој публици. Школске библиотеке препознате су као изврсни чувари баштине у чије су темеље уграђене завичајне вриједности. Завичајна грађа похрањена у овим библиотекама представља заједничко благо које је обилно, разноврсно, често јединствено, али недовољно искоришћено.

ЗАВИЧАЈНА ЗБИРКА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ ГРАЧАНИЦА

Наташа Симић — 2023-06-03

У раду ће бити приказан историјски пут библиотеке, од њеног оснивања у Приштини под називом Градска библиотека, преко промене имена и седишта до данас. Завичајно одељење ове библиотеке прикупља не само текућу, него и ретроспективну грађу.Завичајну збирку чине три основне групе: публикације о завичају, публикације завичајних аутора и издавачка делатност завичаја, на српском језику и језику мањина. Ово одељење Народне библиотеке, као и остала одељења ове библиотеке тренутно су у фази пресељења у новоизграђену зграду у којој ће своје место за читање имати све генерације локалне српске заједнице. Познавање свог завичаја је једно од највећих богатстава које човек носи у себи, а један од најбољих путева за упознавање са својим завичајем је кроз коришћење књига из Завичајне збирке. Управо због тога кроз програме „Креативно читање” и „Разиграна библиотека“, библиотекари се труде да заједно са учитељицама и наставницима деци приближе књигу, пошто је књига мост између библиотеке и читалаца.

АРХАЈСКА И САВРЕМЕНА ИГРА КАО ТЕМЕЉИ ЧИТАЛАЧКИХ НАВИКА

Јелена Калајџија — 2023-06-03

У овом раду ћемо се осврнути на то како се луткарство, односно лутка нашла међу књигама и како лутка може послужити као промотер читања код дјеце. Народна библиотека „Филип Вишњић“ је покренула пројекат који је јединствен – Фестивал луткарства и видео-презентације књига ЛУТВИД ФЕСТ. Овај фестивал је, превасходно, библиотечки, те у својој основи има књигу по чијим се мотивима ради луткарска представа, видео- презентација и илустрација (идејно рјешење за плакат као потенцијалну препоруку књиге). Он, на врло успјешан начин, спаја оно што је традиционално (луткарство) са савременим (видео- презентација). Чини се да је тај спој добра формула за популаризацује књиге и читања код дјеце основношколског узраста. Нарочито јер се ради о препоруци коју дјеца за дјецу раде. Осврнућемо се на то колико је за дијете лутка значајна као и васпитни утицај који драматизација и луткарство имају управо у узрасној доби, по нама кључној за темељивање читалачких навика, а којом се директно бави ЛУТВИД ФЕСТ. Библиотекари анимирају такозвано креативно читање, које нужно има јачи и трајнији ефекат у свијести рецептора, а резултат је не само популаризација читања, већ и сасвим нови, уникатни производи умјетничког бављења.

Посебна збирка лутака за луткарске представе је нешто што нашу библиотеку издваја у односу на друге. Лутке су настале за потребе луткарских представа које су ушле у финале ЛУТВИД ФЕСТ-а. С обзиром на то да се луткарске представе раде по мотивима књиге, све лутке су књижевни јунаци. Циљ је да се ради двосмјерна креативна размјена од лутака које имамо. Захваљујући Фестивалу формира се посебан фонд лутака који је у главном фокусу рада. Треба да настану нове комбинаторичке варијанте. Научити се читалачким навикама је онда еквивалентно одговору на питање како читати лутку, која постаје материјализовани књижевни јунак, али истовремено и подстицај на оживљавање у новој улози кроз нова читања, креирањем ансамбала који су креативни избор читача лутака.

ЗБИРКА КЊИГА ШТАМПАНА ГОТИЦОМ

Маријана Петронић — 2023-06-03

У мају мјесецу 2013. године Матична библиотека Источно Сарајево је од Јеврејске општине Сарајево добила на поклон вриједне књиге, заоставштину породице Михаћ, тачније, кћерке Петра и Мирјане Михаћ, проф. др Татјане Михаћ. О професорици Татјани Михаћ остало је мало писаних података али врло драгоцјених. Сву своју заоставштину поклонила је Јеврејској општини Сарајево, а они су књиге, већином штампане готицом, прослиједили Матичној библиотеци Источно Сарајево. Ради се о укупном броју од 350 књига, од чега је готицом штампано око 200. Ове књиге представљале су прави изазов за каталогизацију с обзиром на то да је готица као писмо престала да се користи до 1942. године, по свој прилици због непрактичности, али и због надолазећег нацизма. Примијетно је да су Михаћеви књиге брижљиво чували, те да се ради о бираним насловима вриједне класичне књижевности (Хајне, Твен, Ками, Ман, Толстој, Гете, браћа Грим, Лесинг, Бокачо...). На књигама се могу наћи и потписи некадашњих власника. Уз збирку је стигла и свеска са уредно пописаним књигама, те школски рјечници гдје се може видјети да је породица Михаћ била врло образована и да су говорили по четири- пет страних језика. Примјера ради, професорица Татјана Михаћ је говорила њемачки, енглески и руски језик. Иначе, била је редовни професор Одсјека за физику на Природно-математичком факултету Сарајево до 1. марта 2012. године када је отишла у пензију.

IZGRADNJA I ZNAČAJ NACIONALNOG FONDA REPUBLIKE SRPSKE

Milijana Bojić — 2023-06-06

Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske od 1999. godine obavlja funkciju nacionalne biblioteke u Republici Srpskoj, što znači da je njena obaveza da prikuplja, čuva, predstavlja i daje na korišćenje bibliotečku-informacionu građu i izvore Republike Srpske. Građa za Nacionalni fond se nabavlja kupovinom, razmjenom, poklonom i obaveznim primjerkom. U radu ćemo se osvrnuti na značaj Nacionalnog fonda za Narodnu i univerziteku biblioteku i Republiku Srpsku, njegovu građu, čuvanje i način formiranja, kao i načine prikupljanja bibliotečke građe.

ЕТИКА У БИБЛИОТЕКАРСТВУ – ДУЖНОСТ, ПРИВИЛЕГИЈА, ИЗАЗОВ

Александра Рендић — 2023-06-03

Више од других институција које служе као посредници у кориштењу информација, библиотеке се суочавају са индивидуалним мотивима корисника информација. Са становишта етике, ти мотиви су подстакнути жељом корисника да оствари више животне циљеве и вриједности.

Већина савремених библиотечко-информационих кодекса садржи начела која се тичу опште и равноправне доступности информација, поузданости информација, објективности, приватности и заштите ауторских права.

Као установе образовања, културе и установе од социјалног значаја, библиотеке имају веома важну улогу у процесу стасавања читалаца. Зато је веома важан однос библиотекара према младима. Редован контакт библиотекара са свим корисницима развија основне етичке вриједности: одговорност, поштење, уважавање, узајамно поштовање. У професионалном раду библиотекара, чији је рад усмјерен на читаоце, ствара се систем узајамно условљених моралних односа у којима учествују разни фактори: однос библиотекара према корисницима, према радним колегама, али и према друштву у којем библиотека дјелује.

ФОНДОВИ СТАРЕ И РИЈЕТКЕ КЊИГЕ У БИБЛИОТЕКАМА МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

Сњежана Галинац — 2023-06-06

У овом раду представићемо старе и ријетке књиге коју посједују библиотеке Музичке академије и Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Рад ће бити конципиран као прегледни чланак.

Приказаћемо кратку анализу значаја посједовања старе и ријетке књиге, како са аспекта библиотечке науке, тако и значаја за струку, науку и умјетност ових збирки за поменуте високошколске установе. Потрудићемо се да прикажемо реперезентативне примјерке старе и ријетке књиге с почетка 20, као и с краја 19. вијека. Важно је поменути да обе библиотеке посједују и књиге с краја 19. вијека, које представљају, не само историјску и културну баштину, него су и својеврсни показатељ стања културе, умјетности и науке у то вријеме, као и значаја штампарства и књижарства. Такође, обрадићемо часописе и гласнике коју су били значајна информациона средства онога времена, као и историјски извори о култури и умјетности која је живјела у том периоду.

Рад ће обухватити и осврте на штампаре односно штампарије, врсте повеза, папира, али и комплетну опрему књиге. Негдје ћемо можда и изненадити како и са колико пажње и квалитета су ондашњи књижари и штампари придавали важност самом изгледу издања. Погледаћемо и осврнути се кроз низ фотографија, како изгледају та издања и колико су данас значајна.

Један дио рада ће обухватати стару и ријетку књигу која се може представити као издање стране књига (како језика, тако и издавача), али у највишем обиму ће то бити српска штампана књига и периодика.

Значај овог рада јесте у приказивању разноликости и квалитету фондова библиотека високошколских установа, а у сврху њиховог афирмисања и завршетка ере ниподаштавања постојања и рада, како библиотека овог типа, тако и афирмисања рада библиотекара.

УВОЂЕЊЕ ИНОВАЦИЈА У РАД СА ПУБЛИКОМ ПО УЗОРУ НА BPI (BIBLIOTHÈQUE PUBLIQUE D’INFORMATION)

Огњенка Савановић — 2023-06-01

Овај рад ће већим дијелом представљати извјештај са професионалног стажа за библиотекаре, који сам обављала у Bibliothèque publique d’information (BPI), Јавној библиотеци за информисање, у Паризу, током маја и јуна 2019. године, у организацији Министарства културе владе Француске. Стажирање у овој престижној институцији драгоцјено је искуство због богатства идеја које је могуће спровести и у нашим библиотекама. BPI представља узор свим јавним библиотекама у Француској и шире,посебно у погледу развоја политике публика. При томе, социјална улога библиотека веома је важна јер сврстава библиотеке у ред установа кључних, не само за културу и образовање свих грађана, него и оних установа које својим начином рада доприносе бољој интеграцији свих појединаца који живе у локалној заједници. Медијација у јавним библиотекама представља један од најефикаснијих начина да се привуче шира публика са разноврсним интересовањем, а активности које јој припадају могу се груписати на слиједећи начин: а) Договорене посјете публике; б) Радионице; в) Савјетовања; г) Предавања/ Сусрети; д) Филм.

С обзиром да се мој радни пројекат током стажа тицао анимације одраслих у библиотекама, присуствовала сам великом броју поменутих активности које BPI организује за своје посјетиоце. Највећу пажњу привукле су ми радионице које се редовно одвијају сваке седмице. Већину радионица воде библиотекари компетентни за одређене области: стране језике, француски језик за странце, информатику, креативно писање, музику, рукотворине, итд. За неке активности ангажују се партнерске асоцијације које волонтерски спроводе радионице и савјетовања за заинтересоване посјетиоце. На овај начин библиотека пружа широк спектар услуга за све типове публике, пружа подршку у учењу и одржавању знања, као и развијању креативних способности.

У жељи да побољшамо услуге за посјетиоце наше библиотеке, покренули смо 2019. године, у оквиру пројекта анимације одраслих, низ континуираних активности, радионица које се одвијају једном или два пута седмично. У року од само неколико мјесеци организовали смо радионице конверзације на страним језицима (француском, енглеском и италијанском), радионицу српског језика за странце и радионицу информатичког описмењавања. Све радионице су бесплатне и анимирају их библиотекари. Највеће интересовање публике изазвале су радионице српског језика за странце који живе у нашем граду. Партнерства са асоцијацијама спремним на непрофитну сарадњу омогућиле би увођење нових креативних радионица и савјетовања.

ГРАДСКА ЈЕДИНИЦА НАРОДНЕ И УНИВЕРЗИТЕТСКЕ БИБЛИОТЕКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И ТРАНЗИЦИЈЕ

Зоран Кисић — 2023-06-06

Народну и универзитетску библиотеку Републике Српске чине четири јединице : Национална јединица, Матична јединица,Универзиотетска јединица и Градска јединица.
Градска јединица у којој се одвија рад са корисницима библиотечких услуга је најстарија јединица у библиотеци. Свој пут развоја Градска јединица је прошла од Српске читаонице у Бањој Луци до Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. У раду ће се разматрати њен развој кроз традицију и транзицију.

РИЈЕТКЕ КЊИГЕ У ФОНДУ МАТИЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Ивана Куљанин — 2023-06-01

У фонду ријетких књига Матичне библиотеке Источно Сарајево налази се 1.550 библиографских јединица (монографских публикација). Наш рад представљаће књиге које су објављене у Сарајеву. Желимо да скренемо пажњу на издавачку дјелатност и штампарије у Сарајеву крајем 19. и почетком 20. вијека. Ниједан град у Босни и Херцеговини није толико хетероген и посебан као Сарајево, које има богату културну историју обликовану разноликим вјероисповијестима и нацијама. Колоритност Сарајева огледа се у храбрости појединаца да културно уздижу град у којем живе, па су тако и прве штампарије отварали људи посебног сензибилитета за лијепу ријеч. Такође, показали су да и у најтежим временима постоје образовани људи спремни да допринесу расту културних вриједности свог града. Добро организована и сређена ријетка књига пружа нам увид у изучавање прошлости с апсекта привредног, друштвеног, економског, политичког и културног живота једног времена и на најбољи начин служи промовисању културне баштине неког краја. Матична библиотека Источно Сарајево има јасне циљеве у препознавању богате историје града Сарајева тако што дугорочно планира истраживање значајних догађаја и личности како би се обогатио фонд библиотеке. Богати фонд ријетких књига библиотека дугује значајним поклонима из приватне библиотеке професора историје Грујице Илијашевића и архитекте Милоша Сомборског.

УЛОГА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ БИБЛИОТЕКАРА У РАЗВОЈУ БИБЛИОТЕКАРСТВА

Александар Димитријевић — 2023-06-06

У раду представљамо пројекте реализоване у НБ „Стефан Првовенчани” Краљево са децом основношколског и средњошколског узраста, а у сарадњи са школским библиотекарима и школама као главним образовним центрима. Реализованим пројектима краљевачка библиотека позиционира се као установа која прати технолошки прогрес указујући на који начин се дигитални ресурси могу користити у образовне сврхе. Пандемија корона вируса подстакла је библиотекаре да интензивирају садржаје у виртуелном простору. Показало се да су могућности које виртуелно дигитално окружење нуди неисцрпне, било да се ради о мобилним и веб апликацијама које се могу користити у радионицама са децом или у организовању онлајн предавања.

ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ-КОРАК ДАЉЕ (САРАДЊА СА ДЈЕЧИЈИМ ОДЈЕЉЕЊИМА У ШКОЛАМА)

Биљана Ћелић — 2023-06-03

Системски прикупљена, сређена и обрађена библиотечка грађа која се по свом садржају односи на завичај- историјску,политичку, економску и географску цјелину , грађу која је штампана на тој територији и чији су аутори за њега везани путем рођења, стваралаштва и живота, гради завичајну збирку једног града. Завичајни фонд народних библиотека може се сматрати најстаријим обликом организовања библиотечких фондова и као такав представља локални обавезни примјерак и дио националног фонда. Сарадња народних библиотека са установама и школама укључује првенствено локално становништво, а примарни циљ су јој ђаци и студенти.

БИБЛИОГРАФИЈА КАО ФАКТОР ИЗГРАДЊЕ ФОНДА И ЊЕГОВЕ ВИДЉИВОСТИ

Татјана Миљевић — 2023-06-03

Израда библиографија обухвата истраживање, прикупљање, одабир, вредновање, опис, класификацију и објављивање књижне и некњижне грађе. Сама библиографија као монографска публикација још је један наслов више који обогаћује фонд одређене библиотеке. Подразумијева се да, као таква, има значај и као нова публикација у фонду али и као извор информација о примарним публикацијама које су јој тема пописа.

У овом раду акценат је стављен на изградњу фонда помоћу секундарних извора, прије свега библиографија.
Библиографије окупљају информације о публикацијама на једном мјесту. Публикације које су тема пописа освијетљене су на нов начин посебно ако се библиографија израђује у јединственом библиотечко-информационом систему COBISS.

И у библиотеци новог доба библиографија као секундарна публикација и даље је неисцрпни научни и стручни извор информација, разнородних података универзалног али и специфичног садржаја, резимира сва подручја људског стваралаштва и упућује даље на изворе занања. Библиографија, дакле, у процесу изградње фонда постаје вишестрани извор информација о примарним публикацијама свих могућих врста и годишта.

СЕКТОР УНИВЕРЗИТЕСКЕ ЈЕДИНИЦЕ ЈУ НУБ РЕПИБЛИКЕ СРПСКЕ ‒ ФОНДОВИ, УСЛУГЕ, БИБЛИОТЕКАРИ

Ранка Тубић — 2023-06-03

Библиотеке, као непрофитабилне организације, чија циљна група су корисници, морају мјерити, анализирати, вредновати и доказивати своју успјешност. Главни задатак Сектора универзитетске јединице ЈУ НУБ Републике Српске је задовољавање потреба и захтјева њених корисника. Из тог разлога, овај Сектор, непрестано се брине о грађи и опреми, услугама и програмима, радним процесима и поступцима који захтијевају нове компетенције управе и стручног особља.

Предмет анкетног истраживања овог рада преставља процјену постојећег стања које је исказано кроз степен задовољства корисника квалитетом и квантитетом добијених информација, укупним фондом библиотеке, опремљености читаоница, кроз приступачност и стручност библиотечког особља, доступност информатичкој опреми као и едукацијским алатима.

КАТАЛОШКИ ЛИСТИЋИ ИЗ ДЕВЕДЕСЕТИХ У 21. ВИЈЕКУ

Маја Дејановић — 2023-06-03

Библиотeкe су мeморијe човjeчанства и бeз њих би свака гeнeрација морала да почињe испочeтка у прикупљању сазнања, а саврeмeна информациона тeхнологија омогућава интeрактивност знања на нов, бржи и комплeкснији начин. Jeдан од тeмeљних и најважнијих задатака јавних библиотeка je да настоји задовољити потрeбe ширe читалачкe публикe кроз бројнe активности којe јачају интeрeс за књигу и читањe. Јeдино приступом омогућавања претраживања грађе кроз информационо-технолошка рјешења можe одговорити изазовима информацијског доба и осигурати опстанак у eри дигиталнe тeхнологијe. Кључно је промовисати информатичка знања и информацијску писмeност као компeтeнцијe нeопходнe за употрeбу дигиталних тeхнологија и коришћeњe дигиталних рeсурса. То је свакако тема над којом се владајуће структуре требају дубоко замислити. Библиотекар треба бити мотивисан да употрeби свe својe знањe и моћи да би опстао у ери информационих технологија и дигиталних извора информација. Јављају сe ставови да јe у информатичко доба прeтраживањe прeко weба постало важнијe од библиотeчких збирки, а библиотeкари важнији од библиотeка. У овом раду ће бити представљено како један библиотекар инкорпорира информационе технологије у библиотекарство. Биће представљен Greenstone за којег је познато да је то пакет софтвера који гради и опслужује изграђене дигиталне колекције, а детаљно описан сегмент ISISPLUGIN. Циљ овог софтвера је да оснажи читалачку публику, посебно на Универзитетима, библиотекама, институцијама јавних служби. Све је ово развијено и дистрибуисано као међусарадња Универзитета Ваикато, Унеско-а и НВО Human Info-a. Ian Witten, David Bainbridge и David Nichols су људи иза овог пакета. Инкорпорирање Greenstone ver 3.10 од 6.12.2020. године за потребе представљања каталошких листића рађених деведесетих у ISIS системима биће детаљно описано јер је од виталног значаја за библиотечку струку. Морамо узети у обзир да постоји огроман број библиотека и факултета нa Универзитетима у Бањој Луци и Источном Сарајеву који и даље раде на ISIS систему и немају могућност OPACA a Greenstone 3.10 то омогућава. Јeдан истраживач 80-тих година 20. вијека да би прикупио опсeжну истраживачку литeратуру морао јe тeмeљно а ручно прeтраживати каталогe бројних библиотeка, што га јe коштало и врeмeна и матeријалних издатака, а тражило јe и одређено познавањe начина употрeбe каталога. Појавом eлeктронских on-line каталога много јe корисницима олакшала истраживачки рад. Наша библиотека је водила електронски каталог све до 15.03.2021. године у софтверу WinISIS 1.5 ver 3 UNESCO, те кроз тај софтвер обрадила око 70 000 инвентарских јединица. Свакодневно питање корисника било је да ли се од куће може претраживати фонд како би сами бирали књигу за себе. Наравно, као и ни у једној библиотеци типа народна библиотека то није било могуће. Како је информациона писменост напредовала јавила се знатижеља код информатичара наше установе да то и омогући. Данас, путем веб портала наше библиотеке, са било које дестинације на свијету, може се претражити сав фонд, по свим параметрима који су унешени у каталошки опис књиге. Ако жeлимо, електронске каталошке картице могу да сe ажурирају и у рeалном врeмeну са записима који сe додају или уклањају онако како сe јeдиницe библиотeчкe грађe каталогизују или уклањају. Ради максималнe флeксибилности овај систeм дозвољава да сe свако библиотeчки означeно пољe унутар библиографског записа индeксира ради прeтраживања. У систем КОБИС од 15.03. 2021. године се уноси грађа и то као : е-стари фонд, н-куповина, д-поклон, о-обавезан примјерак, дефинисано Записником о фонду ВИБ РС. Узевши у обзир да КОБИС каталогизација захтијева вријеме да се фонд пренесе у њега, ИСИС каталошке картице на нашем веб порталу, свакако кориснику даје велику моћ истраживања фундуса наше установе, резеревације путем портала, телефоном или мејлом.Постојањем Електронских каталошких листића на Интернету омогућује библиотекару да у сваком тренутку зна и локацију тражене публикације како би ју могао уручити кориснику. Како су библиотeкe и мјeсто спајања, тe зајeдништва, брзо проналажење књиге на Интернету, омогућено оптиком, добро постављеним серверским конфигурацијама у библиотеци и посвећеност одржавању истог, пружа тај непоновљив осјећај који је својствен само људској раси.

СВЕТЛИ СИГНАЛИ ИЗ БИБЛИОТЕКЕ

Соња Шуковић — 2023-06-03

Суштинска вредност и снага библиотеке огледа се у богатству, садржају, доступности и вредности грађе и информација коју поседује али, видљива форма, која подстиче радозналост јавности, утиче на побољшање имиџа библиотеке и чини то да постане битан догађај који привлачи себи кориснике.

Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш, матична за територију Нишавског управног округа, баштини традицију библиотекарства, засновану на обавезама које проистичу из закона, дугу више од 142 године. У току свог живота делила је судбину својих суграђана и сународника, зависила од историјских и друштвених околности, имала светле и мрачне тренутке али, упркос свему, опстајала је и ишла у корак са савременим токовима, на радост свих љубитеља књиге. Епидемија корона-вируса, учинила је ситуацију изазовном и отворила многа питања. Како прилагодити свој рад новонасталој ситуацији, како остварити сарадњу у области размене искуства стручњака, како на оптималан начин одржати и унапредити систем библиотекарства а не угрозити здравље корисника и запослених, како стећи и одржати поверење да се долази у безбедне просторе, како обезбедити константан контакт са члановима, питања су на која смо, верујемо, позитивно одговорили.

Циљ овог рада је да се покаже на који је начин једна библиотека са богатом традицијом и историјом, установа која држи до потврђених вредности, успела да дефинише своју улогу, постави приоритете, превазиђе тешке околности у којима се нашла, повећа видљивост и ојача своју позицију на културној сцени, захваљујући сопственим капацитетима, ресурсима и дигиталним технологијама.

БИБЛИОТЕКАРИ КАО НОСИОЦИ ПРОМЈЕНА У СВИЈЕТУ РАЗВОЈА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Петра Рајковић — 2023-06-06

Библиотекари се свакодневно суочавају са новим изазовима и приступима пружања услуга корисницима.Развојем нових технологија отвара се пут ка електронској библиотеци, гдје се фокус са библиотечког фонда мијења на библиотечког корисника.Како изгледа пут ка електонској библиотеци, начин промовисања знања и прикупљање информација гдје корисник кроз нове медије и е-ресурсе комуницира са библиотеком и како се библиотекар кроз своје информатичко знање или незнање сналази у времену које је дошло.У раду се осврћемо на године иза нас и вријеме гдје је интернет помогао традиционалном библиотекарству, коришћењем информационе технологије и примјеном тих знања и вјештина.Рад анализира народне библиотеке, основношколске и средњошколске библиотеке . Које платформе у раду библиотека постоје, која је улога библиотекара,колико су библиотекари и корисници информатички и информационо писмени, само су нека од питања на која се настојало одговорити кроз овај рад. Као инструмент истраживања кориштени су анкетни упитници. Резултати показују да многе библиотеке нису информатички опремњене, као и да се библиотекари требају свакодневно усавршавати, како информатички тако и информационо односно кроз цјеложивотно учење а све у циљу што већег напретка библиотека и задовољног корисника.

О ФОНДУ СТАРИХ И РИЈЕТКИХ КЊИГА НАРОДНЕ И УНИВЕРЗИТЕТСКЕ БИБЛИОТЕКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Љубица Милекић — 2023-06-01

Збирка старе и ријетке књиге Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске је посебна и представља драгоцјеност ове установе. Смјештена је према формату. Већи дио библиографске грађе је описан и претражив у бази cobiss.rs - Кооперативном онлајн библиографском систему и сервису Републике Српске. Најзначајнија намјена и улога ове збирке је да се наша, али и страна књижевна и културна баштина сачува, заштити и буде доступна истраживачима. Основу овог рада чини идентификација појединих јединица колекције.

Стара и ријетка књига, према Закону о библиотечко-информационој дјелатности („Службени гласник Републике Српске”, бр. 4/16) спада у покретно културно добро, те је посебно чуван и заштићен дио књижног фонда, који се користити само у читаоници посебних фондова. Према поменутом Закону стара библиотечка грађа временски је одређена за Републику Српску и сачињавају је рукописи, рукописне и штампане књиге настале до краја XIX вијека, те ријетке књиге, одређени примјерци периодичних издања и друга ријетка библиотечка грађа настала у XX вијеку.

Ријетка грађа није временски омеђена, а чине је издања са малим тиражом, посебном опремом и димензијама, илегална, ратна издања и сл. Дио ове збирке су значајна дјела Вука Стефановића Караџића (1787-1864), једног од најпознатијих српских стваралаца XIX вијека. Најдуже чувано благо у данашњој збирци представљају књиге које су припадале некадашњој Српској читаоници коју је прије више од 150 година у Бањалуци основао Васо Пелагић. И поред великих страдања која су се дешавала на овим просторима књиге су сачуване. На челу Српске читаонице се налазио прота Душан Кецмановић, који је у сарадњи са друштвом “Просвјета”, 1936. године основао Народну библиотеку. Велики број дјела поклон је проте Душана Кецмановића, о чему постоје и записи на књигама. Фонд садржи књиге на латинском, црквенословенском, руском, српском, пољском, словеначком, француском, њемачком, енглеском те оријенталним језицима (арапском, турском и персијском). У збирци се налази и мањи број рукописа и неколико минијатурних књига. Збирци припадају и периодичне публикације које су дигитализоване. Књиге су битна грађа за различита историјска, филолошка, књижевна и друга истраживања, јер садрже велики број културолошких података.

ПОСВЕТЕ У ЛИЧНИМ БИБЛИОТЕКАМА ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

Маја Аћимовић — 2023-06-06

Фонд Библиотеке Православног богословског факултета настао је на поклоњеним књигама из личних библиотека професорâовог Факултета и других библиофила који су му завештали своје збирке. На тај начин, омогућено је образовање теолога и створена је заоставштина која и данас има културни и библиографски значај. Посебна вредност личних библиотека су и посвете које су легаторима писали, пре свих других, аутори дариваних књига. У њима се често налазе „скривени” трагови о личним односима, социјалном контексту, историјским чињеницама.

У нашој научној и стручној литератури посвете се не користе често као извор информација, упркос томе што су оне аутентичан извор. Настојећи да укажемо на њихов значај, у раду смо анализирали садржај изабраних посвета из личних библиотека академика Драгутина Анастасијевића и професорâ: Душана Глумца, Велимира Хаџи Арсића, Лазара Мирковића, Јордана Илића, Радмила Вучића, Милоша Ердељана и Радивоја Јосића. Већина посвета потврђује њихов значај у тадашњем и у историјском времену, али и открива одређене емотивне, личне и социјалне прилике које завређују дубља истраживања.

У укупном фонду завештаних библиотека је велики број посвета које би методолошки, библиографски и предметно требало обрадити и обелоданити како би биле доступне заинтересованима, посебно научницима. Кроз посвете се лако и упечатљиво прати духовно и културно наслеђе, а у овом раду види се духовни континуитет и интелектуална повезаност професорâ Православног богословског факултета Радмила Вучића, Амфилохија Радовића и Димитрија Калезића, као и утицај академика Драгутина Анастасијевића на утемељење Византологије у нашем научном животу. Из других посвета наслућују се различите врсте веза у личним односима, али и у ширем друштвеном и културном контексту. Неке од њих указују на дубину интелектуалне и личне повезаности дародавца и легатора, попут оне коју су деценијама неговали Јустин Поповић и Велимир Хаџи Арсић или утицаја и поштовања које су професори Богословског факултета имали међу студентима. На тим нитима, које су деценијама скривене у необрађеним легатима и библиотекама целинама, могуће је трагати за непознатим информацијама из наше културне и духовне историје.

Један од закључака који се намеће из увида у део ове грађе је то да је већина легатора разумевала историјски значај библиотека које су завештавали. У тестаментима су јасно наводили да је Православни богословски факултет као духовно и просветно стециште погодно место за чување њихових пажљиво формираних библиотека. Многи од њих су, још за живота, личне библиотеке отворили за кориснике. У савременом добу те библиотеке јесу драгоцен извор богословима и историчарима, али њихов пун библиографски значај није искоришћен. Управо су посвете записане у многим књигама могућност за нова истраживања о националној историји и везама са савременицима у другим земљама у којима су легатори школовани, радили или одржавали личне и професионалне везе.

Овим радом настојимо да скренемо пажњу на овај део скривене културне баштине и научних изворишта. Уверени да се хуманистика заснива на мноштву међусобно повезаних, добро истражених и утемељених података, указујемо на посвете у књигама које чувају легати и библиотеке целине у Библиотеци Православног богословског факултета.

БИБЛИОТЕКЕ КАО РЕСУРС ДРУШТВА 21. ВЕКА КРОЗ ПРИМЕРЕ НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕ ИЗ ФОНДОВА ПОСЕБНИХ ЗБИРКИ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Ирена Зечевић — 2023-06-01

У раду је, на примерима из Посебних збирки Библиотеке Матице српске, истражена веза између животне свакодневице и улоге коју библиотечка грађа и извори имају у њој. Основни животни циклус сваког појединца чини рођење, полазак у школу,запослење, свадба и сахрана, уз низ других догађаја који творе појединачну и колективну судбину. Антрополошке основе човековог постојања, могуће је разумети као потрагу за друштвеним и личним развојем, а човек и заједница траже га од рођења, као почетка животног циклуса, па до смрти, када се тај животни ток прекида. Према речима Загорке Голубовић, антропологија успоставља везу између филозофског, научног и уметничког света живота. Одговарајући на тему стручног скупа у организацији Друштва библиотекара Републике Српске, аутори настоје да идентитетска упоришта пронађу у библиотекама, древним установама културе, које се временом трансформишу у визуелне и интернет заједнице. Животне етапе праћене су презентованом библиотечком грађом и изворима из Посебних збирки Библиотеке Матице српске и представљају поуздан ослонац приликом реконструкције индивидуалног и социјалног контекста. Одабрана неконвенционална грађа афирмише библиотечко-информациони рад, као и његову везу са животним ритмовима свакодневице.