Христијанизација међу Арабљанима у првом миленијуму Цркве

Abstract

Рад се бави христијанизацијом Арабљана у интервалу од апостола до краја првог миленијума Цркве. Основно питање рада је идентификација општих крштењских токова међу арабљанским племенима. У време проповеди светих апостола полако се рађа и изграђује хришћанство међу Арабљанима. Од прве беседе на Педесетници, преко мисије апостола Павла, Вартоломеја и неколицине других апостола из броја дванаесторице и седамдесеторице, могу се пратити помени покрштавања. Прва значајнија црквена јурисдикција везана за Арабљане јесте Митрополија Бостре. Од IV до VI века на византијским границама се смењују христијанизована племена арабљанских федерата међу којима се нарочито истичу Гасаниди. Појава мухамеданства и војни порази Византије условили су не само губитак великих територија, него и хришћанства арабљанског становништва на њима. Јачањем Византије долази до феномена рехристијанизације Арабљана, попут племена Бану Хабиб које емигрира на ромејске територије. Мисија Никона Метаноита у X веку заслужна је за рехристијанизацију Крита, о чему сведочи граничарска епика поменуте ере.