Развој литургике у руским духовним академијама у другој половини 19. и почетком 20. вијека

Abstract

Деветнаести вијек у Русији карактерише богословска ренесанса у оквиру које долази и до афирмације литургике као самосталне научне дисциплине. На руским духовним академијама се у литургичким истраживањима све више примјењује историјски правац којим се пажња истраживача усмјерава на богато рукописно литургичко насљеђе. Појављивање катедре литургике се може сматрати формалним резултатом процеса осамостаљивања ове богословске дисциплине, но 80-их година 19. вијека он се потпуно потврдио великим научним успјесима чувених литургичара попут И. Д. Мансветова, Н. Ф. Красносељцева, А. А. Дмитријевског, А. А. Алмазова и др. Радовима ових класика литургичке науке постављен је темељ даљим, како руским, тако и иностраним литургичким истраживањима.