Однос вере и крштења према Мк 16, 16

Abstract

У духовним разговорима са верницима често се пројављује мишљење да без крштења нема ни спасења. Верници овакав став заснивају на речима Господа Исуса Христа: „Који повјерује и крсти се биће спасен; а који не вјерује биће осуђен” (Мк 16, 16), као и на речима: „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије” (Јн 3, 5). У раду се анализира утемељеност таквог гледишта. Најпре се наводе речи из Новога завета, као и из светоотачке литературе, које истичу значај свете тајне крштења, али се потом износи и друга аргументација из Светога писма Новог завета која сведочи да сам чин крштења није довољан за спасење. Најочигледнији је пример капетана Корнилија који се испунио Духом Светим иако још није био крштен. Такође, видимо да се и покајани разбојник на крсту спасао јер је приказао искрену веру. У закључку се истиче да је основни критеријум за спасење вера, а све према речима Спаситеља записаним код Светога апостола и јеванђелисте Јована: „Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот” (Јн 5, 24).