Учење Светог Методија Олимпског о васкрсењу

Abstract

Апстракт: Након апологета и Светог Иринеја Лионског, који детаљно и систематично бране хришћанско учење о васкрсењу углавном од спољашњих фактора, појављује се и Свети Методије Олимпски, који своје учење о васкрсењу излаже усљед унутрашњих црквених неслагања. Свети Методије Олимпски првенствено жели да се супротстави Оригену, те излаже темељно и детаљно учење о васкрсењу тијела које Ориген, под великим утицајем јелинске философије, одбацује. Према Светом Методију, ми умиремо, васкрсавамо и ослобађамо се гријеха, који ће кроз васкрсење бити разрушен, да бисмо испунили човјеково назначење за непропадљивост и бесмртност. Васкрсење представља преуређење, обнову или преукрашавање материје, када се јавља једна нова форма човјековог тијела, па је васкрсење повратак на почетак –
човјек постаје бесмртан и враћа се у стање прије свог пада. Према Светом Методију, централно становиште учења о васкрсењу јесте личност Господа Исуса Христа, „прворођеног из мртвих“, чије је земаљско тијело након васкрсења било узвишено и прослављено, могло се видјети и додирнути, а таква ће бити и наша тијела након васкрсења.