Херменеутика као прва философија
DOI:
https://doi.org/10.7251/CPBFSVO2524087JAbstract
У овом раду аутор прати развој херменеутике од античког доба до времена Ханса Георга Гадамера, са циљем да освијетли развојни пут херменеутике од техничке вјештине разумијевања свештених текстова до њеног издвајања у засебну философску диспилину која посматра себе као прву философију. Аутор ово остварује пратећи однос херменеутике и реторике у античко доба, затим бавећи се основама библијске херменеутике, као и херменутиком у патристичко доба. Као
примјере патристичке херменеутике аутор користи Оригена и Блаженог Августина. Коначно, највише пажње посвећено је философској мисли Ханса Георга Гадамера, оца савремене херменеутике. У овом контексту, рад се бави утицајем ранијег
херменеутичког насљеђа на Гадамера, те питањем односа херменеутике и језика као основног медијума за споразумијевање.