Бог зна и прије него што види: Појмовне метафоре у значењима глагола видјети и погледати у преводу масоретског текста Књиге Постања Владике Атанасија (Јевтића)

Abstract

На корпусу превода са масоретског текста Књиге Постања, који је урадио владика Атанасије (Јевтић), као и владичиних пропратних схолија, у раду се истражују метафоричка значења глагола перцепције – видјети и погледати – у примјерима у којима је Бог субјекат перцепције. Метафоричка значења наведених глагола се ишчитавају на темељу когнитивно-лингвистичке теорије појмовне метафоре као појмовно-значењског механизма који структурира прије свега, мишљење, а потом и језик. Циљ рада је да, из когнитивно-лингвистичке перспективе, укаже на метафоричке и метонимијске особености библијске нарације Божијег стварања свијета, како је предочена у преводу масоретског текста, као и да, идентификовањем метафоричких значења глагола видјети и погледати у корпусу освијетли улогу чула визуелне перцепције у односу Бога према Његовој творевини. Смјерница за анализу је садржана у тумачењу које преноси владика Атанасије да је, док је стварао свијет, Бог знао прије него што је видио да је све што ствара добро, али Своје знање о томе („И виде Бог да је добро.“) изражава због људи будући да је код људи, како откривају когнитивно-лингвистичка истраживања, визуелни инпут један од најважнијих извора људског знања. Резултати анализе указују на то да све док је творевина добра, односно, онаква каквом ју је Бог створио и каква је намјерио да буде, онда је у Божијем знању, виђењу и Његовој доброти, односно, Бог је истовремено зна и види као добру. Усљед људског дјелања које је узрок отуђења од Бога, Његовог знања и доброте, успоставља се нови однос између Бога и творевине у коме она постаје објекат Његовог обазирања и пажње о коме Он не престаје да се брине.