Теодор Мопсуестијски: Христолошка прожетост његовог поимања Крштења и Причешћа

Abstract

Овај рад испитује како Теодор Мопсуестијски у својој светотајинској мисли схвата појмове „тип“, „учешће“ и „стварно присуство“, а у време када долази до појмовних (језичких) промена у Цркви. Најпре ћемо сумирати главне аргументе W.De Vries-а, I.Oñatibia-е, and L.Abramowski-е о ефектима који су, по Теодору, присутни у Крштењу и Причешћу. У овом раду примењује се Теодорово схватање улоге коју „икона Божија“ и „тело Христово“ имају као начин да се разумевање стварног функционалног однос који Теодор поставља (смешта) између светих Тајни и њиховог небеског испуњења. Остати везан за тело Христово требало би да обезбеди бесмртност.