Историјски пут развоја западног хришћанства

Abstract

Историјски пут који је прешло Западно хришћанство од оснивања Римске цркве до савременог доба био је у великој мјери одређен приликама специфичним за поднебље западне Европе и чињенице да је најважнија и најпоштованија хришћанска заједница са њеним епископом била основана у главном граду Империје – Риму. Дуго времена Рим је у односима са Истоком, са православним Константинопољем или са другим древним патријаршијама, имао незаобилазну улогу у креирању ситуације која је остављала трајне посљедице на црквену стварност. Истовремено, управо ови односи обликовали су учење Римске курије о мјесту и положају Римокатоличке цркве у свијету. То учење је у периоду послије Великог раскола само разрађено до облика који имамо данас. Реформација, као израз бунта против званичне доктрине Римокатоличке цркве, само је допринијела усложњавању односа којима је оспорено неприкосновено лидерство Римске курије на Западу, а самим тим и њихових претензија на свјетском нивоу.