Ка чему? О циљевима и задацима наше црквене просвјете (Обраћање професорима српских богословија на годишњем семинару, Фоча, 29. 8. 2015. године)

Abstract

Мислим да нећу погријешити ако данашње моје обраћање почнем са констатацијом да је стање у нашем црквено-образовном систему сложено. Под тиме не подразумијевам еуфемизам из комунистичког новоговора који значи „тешко“ и „нерјешиво“, него управо такво да га није могуће лако описати, а поготово није лако ријешити читав низ потешкоћа са којима се, дјелајући у црквеним училиштима, сусрећемо. Ипак, мислим да се сложеност данашње ситуације неће ријешити ни пројектовањем неких побољшаних метафизика нити масовним просветним експериментима којима је наш општи образовни систем иначе склон. Зато ми дозволите да у данашњем обраћању Вама, драга браћо и са-гости на овоживотној гозби Јагњетовој, унапријед одустанем од великих ријечи, нових метафизичких пројеката и парола и да покушам да са вама подијелим неколико мисли о конкретним педагошким недоумицама и евентуалним ситним рјешењима.