Црква као неисцрпни извор надахнућа

Abstract

Искуство живота са Светом Тројицом у оквирима црквеног тајинства остварује се као надахнуће или благодат Светога Духа. Црква свој идентитет заснива на делатности Светог Духа који увек чини Христа присутним у литургијском опиту и личном искуству верних који онтолошки остварују слободу, љубав и живот у евхаристијском јединству са Светом Тројицим, светом и једни са другима. На овај начин открива се не само есхатолошка истина о обоженом човеку, већ пре свега истина о Тројичном Богу као Богу Љубави.