Есхатологија Његошева

Abstract

Тешко је поставити границе неке Његошеве есхатологије. Његош је био пјесник мислилац и теолог мислилац. Између мислија теолога и пјесника се и протеже поимање есхатологије. Поимање је у сталној напрегнутости измећу та два мислија. И у поезији и у теологији Његош је био самоук и та самоукост се одражава и на његова дјела и на мисао у њима. Има неких лутања у његовом поимању есхатолошких питања, па ипак можемо рећи да се кроз то својеврсно слагање супротности пројављује „света бистра вода са источника твога бесмртнога“.