Увод у литургијско богословље наоса

Abstract

Рад се бави интердисциплинарним истраживањем структуре, динамике и смисла богослужбеног простора намењеног сабрању народа Божијег. Примарни предмет анализе је функционисање наоса са Евхаристијом као полазиштем и крајњим назначењем. Како је црква (храм) једна од еклисиолошких парадигми Цркве, тако је и наос еклисиолошко изображење Лаоса. Аутор тежи да у што сажетијој форми преиспита мноштво перспектива из којих се може сагледавати овако сложен проблем, па између осталог анализира и динамичко одвијање литургијске радње у наосу с обзиром на став и положај тела, оријентацију, смер и начин кретања учесника богослужења. У циљу коначног декодирања литургијско-богословске функције наоса рад нарочито проучава пречишћени математичко-архитектонски символизам овог простора, схваћеног као опредмећење „Нове Твари“ у Христу.