Негативна инклузија – једна стара (теолошка) парадигма и питање „признавања“ другог у међурелигијском дијалогу у Босни и Херцеговини

Authors

  • Дарко Ђого

DOI:

https://doi.org/10.7251/CPBFSVO1817062D

Abstract

Међурелигијски дијалог у Босни и Херцеговини до сада се углавном догађао без уношења теолошког садржаја вјерских заједница у његово средиште, као својеврсна међурелигијска реторика. Аутор се у предложеном раду залаже за поновну актуелизацију теолошких тема као кључних за међурелигијски дијалог, нарочито у дијалогу муслимана и хришћана. Полазећи од приговора појединих исламских учењака да су муслимани суштински „неравноправни“ у дијалогу јер је њихово мјесто у свештеној повијести јудаизма и хришћанства – „непризнато“, аутор показује да су и сами муслимани склони да гледају на Јевреје и хришћане кроз призму „негативне инклузије“ – укључивања оног другог у свој поглед на свештену повијест, али са јасним указивањем на „јеретичност“ оног другог. Посебна пажња посвећена је концепту „тахрифа“ – „искварености“ данашњих свештених писама јудаизма и хришћанства, који је повезан са честим навођењем признавања „народа књиге“ у међурелигијској реторици са муслиманске стране.

Published

2019-05-14