Однос есхатологије и историје у Литургији

Abstract

Есхатологија у православном богословљy и литургијском животу Цркве није посљедње поглавље догматике, као наука која се тиче посљедњих догађаја који ће се збити приликом Другог доласка Христовог. Есхатологија је присутна у времену кроз Евхаристију и разумијевање њиховог дијалектичког односа је од суштинске важности за православ- ну Литургију. Иако се у савременом богословљу посвећује нарочита пажња есхатологији, ипак постоје различита, врло често супротстављена мишљења о мјесту есхатологије у Литургији, као и о односу есхатологије и историје. Стога је потребно објаснити како се историја и есхатологија пројављују у Литургији и како вјерни могу учествовати у есхато- лошким догађајима, као и да ли се есхатологија тиче једино Литургије или се пројављује и у другим сегментима живота Цркве. На та питања потребно је одговорити полазећи од новозавјетног свједочанства и од литургијског искуства ране Цркве и дати одговор у контексту савременог богословља. Такође, овај рад представља покушај да се укаже на то да „литургијски кључ“ даје правилну синтезу есхатологије и историје са аспекта иконичне онтологије.