Крсна слава као мисиолошка одредница у савременом свештенослужењу

Abstract

У овом раду примарна смерница је указивање на место и улогу крсне славе у процесу тражења нових мисиолошких решења у савременом свештенослужењу. Важно је истаћи чињеницу да је процес „враћања вери“ у нашем народу с краја прошлог века почео тако што су многи почели изнова да прослављају крсну славу. Оно што је било потиснуто под притиском идеолошког једноумља постало је одредница вере. Сигурно је да многа домаћинства, свако на свој начин, прослављају крсну славу, али остаје отво- рено питање колико је то допринело евхаристијској и еклисиолошкој обнови. Важно је истаћи и то да у последње две године постоји проблем пандемије корона вируса која је много тога променила и пореметила, али и разоткрила. Тако видимо да тамо где је пировање главна одредница постоје непромишљане реакције свечара који умишљају да без мноштва присутних није могуће свечарење. За њих је сваки позив на промишљено гостољубље „издаја вере“, уз напомену да у таквим случајевима примећујемо апсолутно одсуство заинтересованости за богослужбени живот у храму. Све ово велики је изазов за савремено свештенослужење, уз напомену да крсна слава може бити покретач многих мисиолошких активности.