Епистемологија изгубљености: одређене духовне вертикале у америчким noir филмовима

Abstract

Аутор у овом раду анализира специфичност духовне климе која је приказана у америчким noir филмовима из четрдесетих и педесетих година 20. вијека. У њима се истовремено предочавају одређена егзистенцијалистичка стремљења и контекстуални фактори који су условили атмосферу декаденције и клаустрофобије у експонираној слици свијета филмова овог жанра. Noir философија се, дакле, сагледава на трагу европске егз- истенцијалистичке мисли. Као примјере аутор узима истакнуте филмове овог жанра, као што су Двострука одштета (1944) и Булевар сумрака (1950) Билија Вајлдера, Додир зла (1958) Орсона Велса, На усамљеном мјесту (1950) Николаса Реја, итд. У највећем броју ових филмова приказано је психофизичко стање једне цијеле епохе која се нашла изгубљена у мраку постојања.